Због климатских промена, последњих неколико зима обележиле су готово пролећне температуре чак и за сам дочек Нове године, због чега прави снежни покривач 31. децембра памте само средње и старије генерације, јер и када га је било последњи пут његова висина није била ни приближна висини снежног покривача из друге половине 20. века.
Метеоролог Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у Републичком хидрометеоролошком заводу, да смо, према статистичким подацима, снег и снежни покривач у Београду и у већини нижих предела током новогодишње ноћи последњи пут имали на прелазу из 2014. у 2015. годину.
Последњих година снег је изостао чак и на планинама због изузетно високих температура за време новогодишњих празника.
Фото: Профимедиа
"Некада смо сваку трећу Нову годину дочекивали уз снег. Највише га је било на прелазу из 1953. у 1954. годину, око 30 центиметара, али је просечна висина ипак мања, 8 - 9 центиметара. Последњих деценија приметан је тренд смањења висине снежног покривача који је последица све топлијих зима", каже Слободан Совиљ.
Према његовим речима, након 2000. године, снег је осмотрен само током шест новогодишњих ноћи, односно приликом дочека: 2002. године, 2003, 2008, 2009, 2011. и 2015. године. Током тих дочека снежни покривач је био просечне висине око 5 центиметара, што је знатно мање у односу на статистичке податке из друге половине 20. века.
Прочитајте још
За десет година само четири пута је падао снег за Божић
Последњи Божић са снегом био је 2019. године када је измерено 15 центиметара снега. Након 2000. године то је Божић са највише снега у Београду.
"Године 2017. године било је три центиметара снега, 2016. године шест центиметара, 2015. године четири центиметара, а у периоду од 2010-2014. године за Божић није осмотрен снежни покривач", каже Слободан Совиљ.
Фото: Shutterstock
У којим градовима можемо очекивати снег за Нову годину и Божић
У РХМЗ кажу да прогноза снежних падавина спада у краткорочне и средњорочне прогнозе времена за 7 до 10 дана унапред. Ипак, чињеница је да ће због тренда општег пораста температуре, у нижим пределима снег падати све ређе, као и да ће се краће задржавати.
- Примера ради, у Београду је у другој половини XX века у просеку осматран 31 дан са снежним покривачем. Последњих година та је вредност преполовљена и има тенденцију даљег смањења. Свако правило има изузетак и то, наравно, не значи да се више никада неће појавити хладни талас са доста снега, већ да ће такви продори бити све ређи. Како се процењује да ће температура ове зиме бити за око +1 степен изнад просека, то значи да ће на подручју Војводине, Београда, али и у нижим пределима који се налазе јужно од Саве и Дунава доминантнији тип падавина бити киша, док ће снег чешће падати само у брдско-планинским областима западне, јужне и југоисточне Србије – каже Совиљ
Фото: Танјуг/Јадранка Илић
Најхладнији и најтоплији дочек и Божић у историји мерења
Према подацима РХМЗ, најхладнији 31. децембар у Београду забележен је 1923. године са температуром од -16.5 степени ујутро до -7.3 степени у току дана. Најхладнији 1. јануар у Београду забележен је 1891. године са температуром од -16.6 степени ујутро до -7.2 у току дана.
Најтоплији 31. децембар у Београду био је 2009. и 2022. године када је измерено 18.2 степени, док је најтоплији 1. јануар био 2023. године са чак 18.5 степени. Просечна минимална температура за период 31. децембар - 01. јануар у Београду износи од -1.9 до -1.5 степени, док је средња максимална вредност 4.4 степени.
(Блиц.рс)
БОНУС ВИДЕО:
