Naime, Ksenija kaže da je tu uvek prisutna i pesma, tako da je na neki način uvek dinamično.
- Ja sam dete iz lude porodice, iz m(j)ešovitog braka i stvarno je kod nas uvek veselo. Naši kućni prijatelji najbolje znaju kako je kod nas u kući, samo pozitiva, uvek je prisutna pesma.
Knez i ja se svađamo dok jedemo, ali samo oko muzičkog izbora. On nikad ne prihvata kritike, ubeđuje me koje pesme su dobre, a koje nisu, ali mora da nauči da sluša i drugu stranu. Jednom prilikom mi je rekao da ću završiti na ulici ako ne budem pevačica i ako se ne budem dovoljno trudila. Nikad nije voleo lenjost i razmaženost. Rekao je da uvek treba da se borim za sebe, da nikad ne dopustim da me neko drugi izdržava, već da trudom zaradim uspeh.
Ksenija se osvrnula i na svoje detinjstvo, pa je rekla da je od malih nogu znala da će krenuti tatinim stopama.
- Počela sam da se bavim muzikom još kao dete. Rasla sam uz mamu i tatu, koji pevaju ceo život, s njima sam oformila sluh i nisam imala drugu opciju. Prvo su hteli da me gurnu u sport, da se profesionalno bavim nekom disciplinom, ali su brzo videli da od toga nema ništa. Onda je Knez rekao: "Sine, ti ćeš da pevaš." Tako je i bilo!
Pročitajte još
Blic