Наиме, Ксенија каже да је ту увек присутна и песма, тако да је на неки начин увек динамично.
- Ја сам дете из луде породице, из м(ј)ешовитог брака и стварно је код нас увек весело. Наши кућни пријатељи најбоље знају како је код нас у кући, само позитива, увек је присутна песма.
Кнез и ја се свађамо док једемо, али само око музичког избора. Он никад не прихвата критике, убеђује ме које песме су добре, а које нису, али мора да научи да слуша и другу страну. Једном приликом ми је рекао да ћу завршити на улици ако не будем певачица и ако се не будем довољно трудила. Никад није волео лењост и размаженост. Рекао је да увек треба да се борим за себе, да никад не допустим да ме неко други издржава, већ да трудом зарадим успех.
Ксенија се осврнула и на своје детињство, па је рекла да је од малих ногу знала да ће кренути татиним стопама.
- Почела сам да се бавим музиком још као дете. Расла сам уз маму и тату, који певају цео живот, с њима сам оформила слух и нисам имала другу опцију. Прво су хтели да ме гурну у спорт, да се професионално бавим неком дисциплином, али су брзо видели да од тога нема ништа. Онда је Кнез рекао: "Сине, ти ћеш да певаш." Тако је и било!
Прочитајте још
Блиц