Majkl Debejki je bio najpoznatiji kardiohirurg na svetu. Rođen 1908. godine u Lejk Čarlsu, u Luzijani, u porodici libijskih imigranata, iza njega ostala je bogata karijera koja ga je upisala u istorijske knjige.
Priča o Majklu Debejkiju je i priča o dugovečnosti i zdravlju. Ovaj vrsan hirurg operisao je i bavio se medicinom do svoje 97. godine, dok je umro samo dva meseca pre nego što je napunio sto godina.
8 navika Majkla Debejkija zbog kojih je živeo ceo vek:
1. Aktivan način života: kretanje, kretanje, kretanje
"Nastavi da se krećeš bez obzira na godine," govorio je doktor koji je praktikovao šetnju, baštovanstvo, bilo šta samo da je u pokretu.
Pročitajte još
Ovaj doktor nije imao iscrpljujuće treninge, ne. On je samo uvek i svaki dan hodao, kretao se. Majkl Debejki je smatrao da je hodanje najefikasniji način za jačanje srca i produženje doba aktivne dugovečnosti. Da bi ova metoda bila zaista efikasna, lekar je preporučio hodanje najmanje 30 minuta svakog dana, a tokom hodanja smatrao je da treba menjati interzitet vežbe, čas brzi hod, čas lagano...
2. Dnevna rutina i pravilan odmor
Majkl Debejki je svako jutro počinjao sa istom preciznošću i odlučnošću. Ustajao je u 4 sata ujutro, držao se svoje stroge rutine. NJegovi sinovi kažu da su, ako su hteli da traže od oca džeparac, morali da se probude u 4.15 ujutru, baš kada je on završavao brijanje.
NJegov dan je počeo serijom kalisteničkih vežbi - zgibova, čučnjeva i savijanja, od kojih je svaka izvedena uz pažljivo ponavljanje, najmanje 15 puta.
Do 5:00 ujutru je već bio na poslu, a stigavši u svoju kancelariju bi prvo raspakovao svoj doručak i doručkovao već u 6h. Od 7:00 do 7:50 ujutru bi se udubio u proučavanje naučne literature i pisanja.
„Pronađite svoj poziv i tada će svaki dan, čak i proveden na poslu, biti najbolji dan u vašem životu“, rekao je Majkl Debejki.
3. Zdrava ishrana: umetnost uravnotežene ishrane
NJegove navike u ishrani bile su stroge kao i njegove hirurške tehnike. Održavao je redovne intervale jela i izbegavao prejedanje, posebno pre spavanja. Hranio se sa malo zasićenih masti i soli, favorizujući povrće, integralne žitarice i vlakna. Pažljivo je rasporedio obroke kako bi izbegao prejedanje, posebno pre spavanja.
„Ono što jedemo pokreće naše živote“, verovao je Debejki, a njegov pristup je bio model umerenosti i ravnoteže.
„Prestanite da pržite hranu na ulju, počnite da jedete povrće i prestanite da pijete. Odustajanje od alkohola će vašem srcu dodati pet do sedam dodatnih godina“, rekao je legendarni kardiohirurg.
Voleo je supe od pasulja, pečenu ribu i sirovo povrće. Doručak se obično sastojao od mladog sira ili kaše od celog zrna sa slabim crnim čajem, dok se večera često delila na dva dela, od kojih se deo pakovao da bi to sutradan poneo na posao.
Takođe je preporučio strogu dijetu svojim pacijentima, ograničavajući konzumaciju hleba, soli, šećera i pušenja.
4. Prestanite pušiti i piti alkohol
„Nije nesrećna ljubav ono što slama srce, već piće i cigarete“, rekao je Majkl Debejki. NJegov stav o pušenju bio je posebno oštar; izjednačio je duvan sa direktnim dejstvom na srce i odbacio argumente o dugovečnosti poznatih pušača poput Vinstona Čerčila, ističući da su njihovi izuzeci beznačajni u poređenju sa bezbroj života koje su odnele bolesti povezane sa pušenjem.
Takođe je bio protiv alkohola i odbacio je ideju da crveno vino ima bilo kakva lekovita svojstva.
„Ako nekome pomogne, srećno! U malim količinama neće štetiti, ali u velikim količinama će ubiti. Na kraju krajeva, svako od nas je gospodar svog života“, rekao je Majkl Debejki.
5. Kontinuirano učenje: beskrajna potraga za znanjem
Radoznalost je bila podjednako važna u DeBejkovom životu kao i njegov hirurški razvoj. NJegov intelektualni apetit se proširio ne samo na medicinu, već i na književnost, istoriju i filozofiju.
„Umu, kao i telu, potrebna je vežba“, tvrdio je Debejki. Redovno je prisustvovao konferencijama, bavio se novim istraživanjima i mnogo čitao.
Navika učenja tokom celog života sačuvala je oštrinu njegovog uma i širinu njegovih vidika. Istraživanja pokazuju da mentalna stimulacija kroz različite intelektualne aktivnosti može usporiti kognitivni pad i poboljšati sposobnost rešavanja problema. Debakijeva strast za učenjem omogućila mu je da ostane na čelu medicinske nauke i primer kako radoznalost doprinosi ispunjenju i dugom životu.
6. Redovni zdravstveni pregledi: proaktivan pristup zdravlju
Majkl nije samo inovirao u operacionoj sali, on je to isto predviđanje primenio na svoje lično zdravlje. Zalagao se za redovne preglede, shvatajući njihovu ulogu u ranom otkrivanju i prevenciji bolesti.
Praćenjem svog zdravlja i upotrebom savremenih dijagnostičkih alata, ljudi mogu rano da identifikuju probleme i efikasno upravljaju njima.
7. Pozitivan stav prema životu: moć optimizma
Možda je Majklova najtrajnija navika bila njegova optimistična gledišta. Prepoznao je da su emocionalna stabilnost i pozitivan pogled ključni za održavanje mentalnog i fizičkog zdravlja.
„LJudski duh je najmoćnija sila u prevazilaženju nedaća“, često je primećivao doktor.
NJegov optimizam nije bio samo lična osobina, već filozofija vodilja koja mu je pomogla da dostojanstveno savlada životne izazove.
8. Pravilno se nosite sa stresom
Utehu je nalazio u knjigama i komedijama. Više je voleo da započne dan književnošću i uveče gleda filmove, čak je prijateljima davao kasete sa svojim omiljenim filmovima.
„I ja doživljavam stres, a uzimam i šaku antidepresiva. Zovu se komedija“, govorio je doktor.
Bio je čvrsto uveren da ravnodušnost i stres uništavaju srce.
"Morate se mudro osloboditi stresa. Mnogi ljudi to rade uz pomoć jakih pića, ne razmišljajući da su oni, posebno u velikim dozama, najbolji prijatelj srčanog udara. Ne zaboravite da postoji mnogo drugih načina da se oslobodite stresa - idite u pozorište, na primer, idite na selo, plivajte u reci“, rekao je Majkl Debejki.
Nakon smrti svoje prve žene kada je imao 64 godine, doktor se ponovo oženio tri godine kasnije nemačkom glumicom Katrin Felhaber. NJihova zajednica je bila blagoslovena rođenjem njihove ćerke Olge, kada je doktor imao 67 godina.
Majkl Debejki je priznao da se nije plašio da napusti ovaj život, čak je bio radoznao, jer je verovao u postojanje duše i zagrobnog života, jer... O tome su mu pričali njegovi pacijenti, koje je vraćao u život.
Stil