Riba ne može da se udavi jer je davljenje - smrt koja nastaje nakon utapanja u tečnost.
Međutim, riba može da se uguši kad slatka voda ne sadrži dovoljno rastvorenog kiseonika, što može da bude rezultat eutrofikacije (višak hranljivih materija u vodi) ili zbog suše.
Moraju stalno da plivaju
Mnoge ribe moraju stalno da plivaju kako bi voda uvek tekla pored njihovih škrga.
Ogromne ajkule ne mogu da prežive kada ih, nakon što im odstrane peraje, bace nazad u more, jer bez peraja ne mogu da plivaju i zato će se ugušiti. Neke ribe, međutim, mogu da pumpaju vodu kroz usta i preko škrga, što znači da izvesno vreme ne moraju da plivaju.
FOTO: GROK AI Twitter
Ribe se mogu ugušiti ako im se škrge oštete opremom za pecanje, na primer, ili u borbi sa grabljivcem. I bolest može biti faktor gušenja ribe, jer se bakterije mogu vezati za škrge, blokirajući ih u filtriranju kiseonika.
Pročitajte još
Riba koja diše van vode
Ako se riba nađe van vode, škrge joj se slepljuju i smanjuju prostor za razmenu gasa što na kraju dovodi do gušenja. Zanimljivo je da neke ribe mogu da prežive van vode duže od drugih.
Tako južnoamerička arapaima, najveća slatkovodna riba na svetu koja poraste oko 3 metra. ima veoma male škrge, a modifikovani riblji mehur omogućava joj da uzima kiseonik iz vazduha. Zbog toga arapaima može da preživi van vode do 24 sata.
FOTO: GROK AI Twitter
Postoji riba koja može da udiše vazduh. To je plućna riba. Prvi put pojavila se pre oko 400 miliona godina, a danas postoji šest živih vrsta koje žive u rekama i jezerima u Africi, Australiji i Južnoj Americi.
Ove ribe izlaze na površinu da dišu, uvlačeći vazduh u svoja primitivna pluća koja su adaptacija ribljeg mehura. Ova anatomija im omogućava da prežive tokom perioda suše, kada se zakopaju u blato.
BONUS VIDEO:
