Otac mu je bio carski namesnik Galije i Španije, ali neznabožac, a majka hrišćanka.
FOTO: Vikipedija
Prema predanju dok je još bio u kolevci, na njega se spustio roj pčela. I još kao dete pružao je ruku i govorio proročki: “Celujte, jer ću i ja biti episkop”.
Po smrti oca car ga postavi za namesnika Ligurijske oblasti, u kojoj je Mediolan bio glavni grad. Kada je preminuo episkop tog grada, došlo je do velike rasprave među pravoslavnim i jereticima arijevcima oko izbora novog episkopa. Amvrosije je prema dužnosti ušao u crkvu da održava red. U tom trenutku neko dete je uzviknulo: “Amvrosije – episkop!”
Detetov uzvik je narod shvatio kao glas Božji i, nasuprot volji Amvrosijevoj, izabraše jednoglasno njega za episkopa. Amvrosije se krsti i kroz nedelju dana prođe sve prethodne činove i postao episkop. Kao episkop, Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, proširio veru među neznabošcima, napisao mnoge poučne knjige i služio primerom pravog hrišćanina.
Izobličio je caricu Justinu kao jeretkinju, Maksima tiranina i ubicu prokleo, caru Teodosiju zabranio pristup u hram sve dok nije pokajao svoj greh. Preminuo je mirno na Uskrs 397. godine.
Pročitajte još
