Отац му је био царски намесник Галије и Шпаније, али незнабожац, а мајка хришћанка.
Према предању док је још био у колевци, на њега се спустио рој пчела. И још као дете пружао је руку и говорио пророчки: “Целујте, јер ћу и ја бити епископ”.
По смрти оца цар га постави за намесника Лигуријске области, у којој је Медиолан био главни град. Када је преминуо епископ тог града, дошло је до велике расправе међу православним и јеретицима аријевцима око избора новог епископа. Амвросије је према дужности ушао у цркву да одржава ред. У том тренутку неко дете је узвикнуло: “Амвросије – епископ!”
Дететов узвик је народ схватио као глас Божји и, насупрот вољи Амвросијевој, изабраше једногласно њега за епископа. Амвросије се крсти и кроз недељу дана прође све претходне чинове и постао епископ. Као епископ, Амвросије је утврдио православну веру, потиснуо јеретике, украсио цркве, проширио веру међу незнабошцима, написао многе поучне књиге и служио примером правог хришћанина.
Изобличио је царицу Јустину као јереткињу, Максима тиранина и убицу проклео, цару Теодосију забранио приступ у храм све док није покајао свој грех. Преминуо је мирно на Ускрс 397. године.