Mir se dogodio spontano
Prvi svetski rat trajao je tada nešto manje od pola godine. Od Severnog mora do podnožja nemački Alpa, francuski i britanski vojnici prekinuli su paljbu u neslužbenim dogovorima s protivničkim zapovednicima. Za većinu slučajeva mira nisu ni znali političari koji su vodili rat iz svojih udobnih ureda u Londonu, Parizu i Berlinu.
Božićno primirje je bio niz raširenih, ali nezvaničnih primirja duž Zapadnog fronta oko Božića 1914., koja su trajala tri dana, od 24. do 26. decembra. U narednim godinama rata ovaj događaj se ponavljao u drastično manjim razmerama, najviše zbog pritiska komandanata i politike zbog sve iscrpljujućeg rata.
Ne znamo gde je na Zapadnom frontu pao prvi dogovor o trodnevnom miru, ali kada su komandanti drugih jedinica čuli što se događa, takođe su počeli da komuniciraju s protivnicima u ratu i dogovorili slično.
U nedelji pred praznik, nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da razmene praznične čestitke i razgovaraju. U nekim oblastima, ljudi sa obe strane su izašli na ničiju zemlju na Badnji dan i Božić razmene hranu i suvenire.
Dogodile su se zajedničke sahrane i razmene zarobljenika, dok su se neki susreti završili pevanjem božićnih pesama. Vojnici su i igrali fudbal jedni protiv drugi.
Pročitajte još
Međutim, miroljubivo ponašanje nije bilo sveprisutno, jer su se borbe nastavile na nekim sektorima, dok su se na drugim zaraćene strane složile da tek uzmu tela palih vojnika.
I sledeće godine je nekoliko jedinica ugovorilo primirja, ali ona nisu bila raširena kao 1914. Ovo je bilo zbog strogih naređenja komandi obeju strana koje su zabranjivali bratimljenje.
Vojnici do 1916. nisu više ugovarali primirja. Rat je postajao sve teži zbog katastrofalnih gubitaka ljudskih života tokom bitaka na Somi i kod Verdena, i uvođenja u upotrebu hemijskog oružja.