Mir se dogodio spontano
Prvi svetski rat trajao je tada nešto manje od pola godine. Od Severnog mora do podnožja nemački Alpa, francuski i britanski vojnici prekinuli su paljbu u neslužbenim dogovorima s protivničkim zapovednicima. Za većinu slučajeva mira nisu ni znali političari koji su vodili rat iz svojih udobnih ureda u Londonu, Parizu i Berlinu.
Božićno primirje je bio niz raširenih, ali nezvaničnih primirja duž Zapadnog fronta oko Božića 1914., koja su trajala tri dana, od 24. do 26. decembra. U narednim godinama rata ovaj događaj se ponavljao u drastično manjim razmerama, najviše zbog pritiska komandanata i politike zbog sve iscrpljujućeg rata.
Ne znamo gde je na Zapadnom frontu pao prvi dogovor o trodnevnom miru, ali kada su komandanti drugih jedinica čuli što se događa, takođe su počeli da komuniciraju s protivnicima u ratu i dogovorili slično.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U nedelji pred praznik, nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da razmene praznične čestitke i razgovaraju. U nekim oblastima, ljudi sa obe strane su izašli na ničiju zemlju na Badnji dan i Božić razmene hranu i suvenire.
Dogodile su se zajedničke sahrane i razmene zarobljenika, dok su se neki susreti završili pevanjem božićnih pesama. Vojnici su i igrali fudbal jedni protiv drugi.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Međutim, miroljubivo ponašanje nije bilo sveprisutno, jer su se borbe nastavile na nekim sektorima, dok su se na drugim zaraćene strane složile da tek uzmu tela palih vojnika.
I sledeće godine je nekoliko jedinica ugovorilo primirja, ali ona nisu bila raširena kao 1914. Ovo je bilo zbog strogih naređenja komandi obeju strana koje su zabranjivali bratimljenje.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Vojnici do 1916. nisu više ugovarali primirja. Rat je postajao sve teži zbog katastrofalnih gubitaka ljudskih života tokom bitaka na Somi i kod Verdena, i uvođenja u upotrebu hemijskog oružja.
BONUS VIDEO:
