Francuz Moris Tile, po čijoj posmrtnoj maski je stvoren čuveni animirani lik Šrek, imao je jedinstven izgled uzrokovan retkim stanjem koje dovodi do prekomerne proizvodnje hormona rasta. Uprkos visini od samo 173 cm, ovaj blagi džin navodno je imao zapanjujućih 120 kilograma i obim grudnog koša veći od 200 cm.
NJegova glava je narasla do te mere da je od uha do uha moglo da se izmeri 18 cm, a ruke "Francuskog anđela", kako su ga mnogi zvali zbog ćudi, bile su ogromne takođe.
Tile je učestvovao u borbama u Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama, ali je najveći uspeh postigao u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je sarađivao s litvanskim rvačem, koji je prvi prepoznao njegov talenat.
Pročitajte još
Patio od akromegalije
Filmofili su primetili kako popularni filmski ogr Šrek neverovatno liči na Tilea, koji je preminuo 1954. godine od srčanog udara. Priča se da su animatori iz studija "DreamWorks" videli Tileovu posmrtnu masku i koristili je kao inspiraciju za Šrekov izgled u filmskom serijalu zasnovanom na istoimenom romanu autora Vilijama Stajga.
Tile je rođen u Rusiji 1903. godine, kao dete francuskih roditelja, a u zemlju porekla majke i oca vratio se nakon izbijanja Ruske revolucije.
Iako je u početku rastao normalno, sa 17 godina počeo je da pokazuje simptome akromegalije, stanja koje nastaje zbog poremećaja rada hipofize i prekomerne proizvodnje hormona rasta. Zbog toga mu je glava značajno narasla, a simptomi su se manifestovali i uvećanjem šaka i stopala, zadebljanjem usana i stvaranjem suvišnih bora na čelu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
"Falilo mi je sreće, novca i talenta"
Tile je navodno šest godina služio u francuskoj mornarici pre nego što je upisao pravo, ali mu je izgled onemogućio karijeru u pravosuđu. Potom je pokušao da se bavi glumom, pa je 1935. godine dobio sporednu ulogu barmena u filmu "Princeza Tam Tam", gde je glumila i Žozefina Bejker.
- Nakon povratka u civilni život, pokušao sam različite poslove, ali nisam imao sreće. Otišao sam u pozorište nakon što sam gledao prijatelja kako nastupa. Radio sam na mnogim filmovima, ali osim dve ili tri uloge, nisam imao značajniji uspeh. Uspeh u filmskoj industriji zahteva mnogo sreće, novca i talenta – a meni je malo od svega nedostajalo - rekao je svojevremeno.
Veliki preokret u njegovom životu dogodio se kada ga je u Parizu primetio litvanski rvač Karl Pojelo, dok je Tile radio kao izbacivač u jednom lokalu, iako je do tada već imao primećene uspehe na nekoliko amaterskih turnira. Pojelo ga je 'uzeo pod svoje', trenirao u teretani i pripremio za profesionalno rvanje.
Najavljivali ga kao "nakaznog ogra"
Najavljivali su ga kao "nakaznog ogra u ringu", a jedan novinski sportski izveštaj iz 1947. godine svedoči kako je Tileu trebalo samo šest i po minuta da nokautira protivnika u borbi u Notingemu. NJegov zaštitni znak bio je "medveđi zagrljaj" - potez kojim je savladao većinu svojih protivnika.
Na vrhuncu karijere, Tile i Pojelo su zarađivali 1.000 dolara po meču i kupili su vilu u Čikagu, u kojoj su živeli u susednim sobama - dok su ostatak kuće iznajmljivali.
Takođe, Tile je u ime nauke odobrio da se nad njim vrše merenja i drugi eksperimenti, gde su doktori merili njegove ekstremitete, obim glave i druge anomalije koje su nastale usred bolesti. Tile je proglašen i primerkom ljudske vrste sa najsličnijim fizičkim karakteristikama neandertalca
Posmrtne maske čuvaju se u muzeju
Ipak, usled posledica svog stanja, Tileovo zdravlje počelo je da se pogoršava kada je ušao u poznije doba. Preminuo je 1954, u svojoj 61. godini, i to ubrzo nakon smrti svog partnera Pojela, s kojim je sahranjen u zajedničkom grobu na Litvanskom nacionalnom groblju u DŽastisu u Ilinoisu.
Još pre smrti Moris Tile je izašao u susret svom prijatelju skulptoru Luisu Linku koji je želeo da napravi njegovu posmrtnu masku. To je podrazumevalo uzimanje otiska glave Morisa Tilea nekoliko sati nakon njegove smrti. Čuvši za smrt "Francuskog anđela", Link je uzeo otisak, napravio kalup i izradio nekoliko posmrtnih maski, koje su ovekovečile glavu legendarnog rvača. Dve se i dalje čuvaju u muzejima.
Što se tiče priča o povezanosti Šreka i Tileove posmrtne maske, iako često kruže tvrdnje o toj vezi na osnovu poređenja fotografija nekada živog čoveka i animiranog lika, nema zvaničnih iskaza koji potvrđuju da je Tileov izgled poslužio kao inspiracija za popularnog ogra.
