- Ne, ne može čovek tek tako da ode. Ne može. Ne biva da si danas tu i da radimo i zezamo se, budemo ozbiljni i glupiramo, i da onda tebe više nema. Zašto bre, Debeli, zašto? Pokidani smo...Naš prijatelj, brat, saradnik Milorad Milinković Debeli, reditelj, Tragač, otišao je sinoć zauvek iz ovih dimenzija. U godinama kada se ne odlazi, nikako - pišu prijatelji na društvenim mrežama neutešni zbog Miloradovog preranog odlaska.

Foto: F.S./ATAImages

 

 

Podsetimo, Milora Milinković rođen je u Beogradu 1965. godine, a u rodnom gradu je završio Matematičku gimnaziju 1983. Potom je upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu gde je diplomirao 1991, odsek režija.

Milinković je režirao veliki broj filmskih i televizijskih ostvarenja, kao što su "Rok dezerteri", "Rokumenti", "Kazneni prostor", "Crni Gruja 2", "Dangube!"... Reditelj je čuvenih filmova kao što su "Mrtav 'ladan", "Potera za Srećkom", "Čitulja za Eksorbara", "Što se bore misli moje", koji je bio i srpski kandidat za Oskara.

Voleo je muziku i bio je uspešni gitarista i pevač u andergraund krugovima. Sredinom osamdesetih, tačnije 1985. godine osniva bend "Morbidi i mnoći", a njegov sastav su činili Mario Surjan (bivši član grupe Radost Evrope)- gitara, prateći glas; Dejan Stefanović (bivši član grupe Duh Nibor) - bas, prateći glas i Sterije Tolić - bubanj i udaraljke. Kao članovi grupe su i Mirko Milivojević (kasnije bubnjar grupe EKV) kao i Mario Šeparović i Ćurčić.

NJihove pesme su "Igraj tvist na njenom licu", "Zombi", "Hit" i pesma "Put".

Foto: Antonio Ahel/ATA images

 

 

Milorad je takođe tragač u srpskoj verziji TV kviza "Potera". Bio je komentator fudbalskih utakmica na kanalima Eurosporta. Napisao je dve knjige: Fantom tramvaj, ili, Čudnovati doživljaji mog prijatelja Sime i njegova zaostavština u pet knjiga i Mrtav ’ladan i bez noge, ili, I posle Tita Tito.

Što se tiče pozorišnih predstava, režirao je sledeće: Happy night (Milenko Bodirogić, 1992, Beogradsko dramsko pozorište); Beogradske priče (Aleksandar Barišić, 1993, SKC); Zigi, zvezdana prašina (Marija Soldatović, 1995, Bitef Teatar); LJubavnik (Harold Pinter, 1998, Jugokoncert-Bitef Teatar); Pastorala (Radoslav Pavlović, 2007, Favi Teatar)

(Telegraf.rs)

BONUS VIDEO: