Narod je od davnina verovao da ove nečiste sile vladaju tokom noći, od zalaska sunca do prvih petlova. Zbog toga se smatra da u tom periodu nije pametno izlaziti iz kuće noću. Ako je ipak neophodno izaći, savetuje se da se nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet za zaštitu.
Foto: Shutterstock
Postoji i niz običaja i zabrana vezanih za ovaj period koji nastupa posle Božića. Na primer, žene ne bi trebalo da predu, tkaju ili peru, a dečja odeća i drugi beli predmeti ne ostavljaju se napolju kako bi se deca zaštitila od uroka. U nekim krajevima, poput vlaških, svetlost iz kuća se sakriva tako što se navuku zavese i zatvore kapaci, dok se noću izbegava izlaženje po vodu - veruje se da se demoni kriju u tim posudama.
Narodna verovanja kažu da deca rođena u ovom periodu mogu biti sklona bolestima i nesrećama, pa se za njih tkaju posebne košulje za zaštitu.
Da bi se umanjio strah i nelagodnost, narod je osmislio i proslave kao "lek" za nekrštene dane. Maskirane povorke, poznate kao koledari, posećivale su kuće, skupljajući hranu i piće poput slanine, vina, jaja i rakije. Okupljanje uz bogatu trpezu, muziku, smeh i razgovor verovalo se da tera zle sile i unosi radost u sumorno doba godine.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Za razliku od ostalih perioda, nekršteni dani su mrsni, čak ni sredom i petkom ne posti se, osim na Krstovdan, neposredno pre Bogojavljenja. Sve ovo pokazuje kako je narod kroz običaje i verovanja pokušavao da se izbori sa strahovima i učini ovaj period lakšim za podnošenje.
BONUS VIDEO:
