Ko živi u zabranjenoj zoni 38 godina nakon katastrofe?

Decenijama kasnije,černobiljska zona isključenja pretvorila se u privlačno mesto za turiste, tragače za adrenalinom i istraživače koji, korak po korak, pokušavaju da rekonstruišu sliku tih događaja. Uprkos godinama,Černobilj još uvek čuva mnoge tajne. Priča o katastrofi deluje jasno, ali u njoj ima više slepih tačaka nego što se čini na prvi pogled.Foto: Profimedia1. U nuklearki nije postojala zaštita za takve slučajeveKatastrofa u nuklearnoj elektrani u Černobilju otkrila je mnoge kritične pogrešne procene i nedostatke koji su doveli do stravičnih posledica. Jedan od glavnih faktora bio je nedostatak osnovne zaštite u većininuklearnih elektrana u svetu.Za razliku odsavremenih reaktora, postrojenje u Černobilju nije imalokupolastu armirano-betonsku školjku, koja služi kao barijera između jezgra reaktora i spoljašnjeg okruženja. Ova zaštitna struktura bi mogla da zadržiproizvode fisije unutra u slučaju nesreće, sprečavajući širenje radioaktivnih supstanci. Međutim, u Černobilju takav sistem jednostavno nije postojao, a kada je reaktor eksplodirao, ništa nije sprečilo nuklearne čestice da pobegnu, šireći se na stotine kilometara.Foto: Profimedia2. Karakteristike reaktoraDrugi fatalni aspekt bio je samreaktor RBMK-1000. Ovaj tip reaktora koristio je grafit za regulisanje reaktivnosti, što se već smatralo nesavršenim i zastarelim rešenjem. Voda, koja u većini reaktora pomaže u usporavanjureakcijei sprečavanju pregrevanja, ovde je igrala drugačiju ulogu &ndash; njen zadatak je bio dazagreva i stvara paru za okretanje turbina.Tog tragičnog dana, osoblje je sprovodilobezbednosni testda vidi da li elektrana može da izdrži iznenadni nestanak struje. Međutim, umestostabilnog odziva, sistem je prešao u nekontrolisani režim grejanja. Ovo je proizvelovišak pare, što je povećalo reaktivnost. Osoblje je bilo nemoćno pred udarom struje koji je doveo do prverazorne eksplozije.Foto: Profimedia3. Eksplozija nije uzrok smrti, već radijacijaUsamoj eksploziji poginule su samodve osobekoje su radile u noći nesreće, ali pravi užas se odigrao unedeljama i mesecima koji su usledili. LJudi koji su učestvovali u saniranju posledica, kao i oni koji su bili u blizini epicentra katastrofe, dobili susmrtonosne doze zračenja. Radijaciona bolest je desetkovala vatrogasce, inženjere, lekare i obične stanovnike, koji nisu odmah shvatili ozbiljnost onoga što se dogodilo.Istraživanja pokazuju da jedve decenije nakon nesreće samo 19 ljudi umrlo od oštećenja radijacijom, što je, prema Forbsu, u okviru normalne stope smrtnosti od raka kod odraslih. Ali uprkos ovim brojkama, Černobilj ostaje podsetnik na to koliko je ljudski život krhak suočen sa tehnološkim pogrešnim procenama i potcenjenim rizicima.Foto: Shutterstock4. Izloženost zračenju izazvala je porast raka štitne žlezdeČernobiljska katastrofa ostavila je za sobom jedan od najalarmantnijih tragova u istoriji medicine &ndash; nagli porast slučajeva raka štitaste žlezde. Ovo je posebno akutno uticalo na decu i adolescente, čija su tela bilanajosjetljivija na efekte zračenja. Samo pet godina nakon nesreće, prijavljeno je više od20.000 slučajeva, a broj je nastavio da raste.Jod-131, oslobođen kao rezultat eksplozije, akumulirao se uštitnoj žlezdi, što je izazvalo povećanje incidencije. Roditelji su, strahujući za zdravlje svoje dece, pokušavali daograniče kontakt sa kontaminiranom hranom i vodom, ali to nije bilo dovoljno.Međutim, uprkos alarmantnim brojkama, stopa smrtnosti od raka i drugih posledica bila jeniža od predviđene. Procene o broju žrtava uveliko variraju. Černobiljski forum navodi cifru od 4.000 prevremenih smrti od raka, dok ekološka grupa Greenpeace kaže da je ukupan broj umrlih čak 93.000.Pitanja o povezanosti zračenja sa drugim bolestima, poput leukemije i srčanih oboljenja, ostaju predmet aktivne debate u naučnim krugovima.Foto: Shutterstock5. Šteta od katastrofe bila je gora od atomskih eksplozija u JapanuIako su atomske bombe bačene naHirošimu i Nagasaki ubile desetine hiljada ljudi, one su bile manje destruktivne u smislu radioaktivne kontaminacije od nesreće u Černobilju. Bomba Little Boi sadržala je samo 64 kilograma uranijuma, od čega je samo700 grama utrošeno u eksploziji.Poređenja radi, agregati černobilske nuklearne elektrane sadržali su180 tona uranijuma.Nuklearne eksplozije u Japanu dogodile su se u vazduhu, što je omogućilo da seradioaktivne čestice rasprše i većina njih nije stigla do površine. U Černobilju, eksplozija se dogodila na tlu, što je dovelo dokontaminacije ogromnih područja, uključujući tlo, vodu i vegetaciju.Ovaj faktor je učinio da posledice katastrofe budu dugotrajnije i rasprostranjenije. Područja oko elektrane i dalje su nenaseljiva zbog visokog nivoa radijacije, dok suHirošima i Nagasaki odavno obnovljeni i napreduju.Foto: Shutterstock6. Zabluda da su deca zaraženih nasledila mutacijeJedan od najmračnijih aspekata katastrofe u Černobilju bila jepanika zbog potencijalnih genetskih mutacijakod potomaka preživelih. Verovalo se da će izlaganje radijaciji dovesti do širokorasprostranjenih urođenih mana, što je izazvalo talas abortusa u pogođenim regionima.Međutim, savremena istraživanja pokazuju da sustrahovi bili preuveličani. Naučnici nisu pronašli značajan porast broja genetskih mutacija kod dece rođene nakon nesreće. Po zdravstvenom stanju nisu se razlikovali od svojih vršnjaka koji nisu bili izloženi zračenju.Ovo otkriće postalo je malitračak nade u nizu tragičnih posledica Černobilja. Međutim, istraživanja su u toku kako bi se razumeli dugoročni efekti zračenja na genetski fond i zdravlje budućih generacija.Foto: Profimedia7. Priroda se vraća: životinje u zoni isključenjaKatastrofa, koja je ostavilaprazne gradove i sela za sobom, postala je neočekivani blagoslov za divlje životinje. U nedostatku ljudi,Zona isključenja se pretvorila u svojevrsni rezervat prirode. Tu su utočište našli vukovi, lisice, jeleni, pa čak i retki konji Prževalskog. NJihova populacija napreduje uprkos zračenju.Populacija vukova uZoni je sedam puta veća nego u neradioaktivnim regionima. Konji Prževalskog, koji su nekada bili na ivici izumiranja, uspešno su se prilagodili i razmnožili od kasnih 1990-ih. Sada slobodno lutajunapuštenim selima i poljima koja su nekada obrađivali ljudi. Ribe, ptice, pa čak i mrki medvedi, učinili su Černobilj svojim domom.Međutim, priroda nijeizbegla uticaj zračenja. Genetske mutacije su zabeležene kodptica, kao što su deformiteti kljuna i perja. Neke životinje imaju visok nivo cezijuma-137 u svojim telima. Iako ih to ne sprečava da žive, čini razvoj faune manje brzim nego u prirodnim rezervatima. Radijacija ostaje nevidljiv, ali opipljiv faktor koji ometa prirodni preporod regiona.Foto: Profimedia8. LJudi u zoni isključenja: oni koji su se vratiliČernobiljska katastrofa ostavila je za sobom ne samoruševine i radioaktivne tragove, već i one koji nisu mogli zauvek da napuste svoje domove. Uprkos zvaničnim zabranama i zdravstvenim rizicima,oko 180 ljudi, uglavnom starijih žena, vratilo se u zonu isključenja.Ovi ljudi žive u svojim starim kućama, uselima gde je sada više vukova nego komšija. Oni sebe nazivaju samonaseljenima. Kada se vrate, uzgajaju stoku, uzgajaju povrće, beru pečurke i bobice, ne razmišljajući mnogo o zračenju.Vladine agencije su u kontaktu sa ovim otpornim stanovnicima. Lekari ih redovno posećuju, a hranu dostavljaju volonteri i predstavnici uprave.Vreme prolazi, a nivo radijacije uZoni se postepeno smanjuje, ali će proćivekovi dok se opasni izotopi potpuno ne rasprše. Mnogi elementi, poput plutonijuma i stroncijuma, već su prodrli duboko u tlo i podzemne vode. To znači da ćezona isključenja ostati radioaktivna stotinama godina, čineći život ovde opasnim za buduće generacije.Černobilj nastavlja da podseća na sebe ne samoporušenim zgradama i spomenicima nekadašnje veličine,već i ljudima koji, uprkos svemu, ovaj kraj nazivaju svojim domom.(Still)BONUS VIDEO:

Ko živi u zabranjenoj zoni 38 godina nakon katastrofe?

Vaš komentar

Top komentari

bager