SLAVNA GLUMICA UMRLA SAMA: Spomenik joj podigla služavka

Glumica Živana Stokić, velika Žanka, rođena je u Rabrovu. Otac Bogosav je bio skroman čovek, a majka Julka je rano ostala udovica, pa se preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča. Žankino odrastanje nije proticalo idilično, a sa 14 godina već su je udali za jednog zaječarskog abadžiju.U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom LJubomira Rajčića - pobegla. Prvi &quot;umetnički&quot; zadatak u trupi za Žanku je bio - pranje veša. Ubrzo ju je muž batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.Foto: Arhiv NovostiKada se premijerno pojavila kao glumica u ulozi Tereze, u predstavi &quot;Bračne noći&quot; 1902. godine, kako je ostalo zabeleženo i u knjizi Petra Volka &quot;Žanka Stokić&quot;, odmah je osvojila publiku. Nakon raspada trupe, sa nekolicinom kolega krenula je put vojvođanskih, slavonskih i bosanskih varoši. U Varaždinu je 1907. igrala udovicu u predstavi &quot;Nada&quot;, a bila je to njena prva dramska uloga. Udala se po drugi put godinu dana kasnije i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali i da se završio sa bolnim uspomenama.Prekretnicu u njenoj karijeri donosi gostovanje u Beogradu avgusta 1911, kada ju je zapazio Milan Grol, znamenita ličnost ovdašnje kulture i pozorišnog života, a samo mesec dana kasnije biva primljena u Narodno pozorište u Beogradu, gde ubrzo igra u predstavama &quot;Figarova ženidba&quot;, &quot;Sirano de Beržerak&quot;, &quot;Rodoljupci&quot;... Kao već čuvena glumica, pišu hroničari, 7. marta 1929, za svoj jubilej - četvrt veka umetničkog rada - od deset časova ujutro primala je čestitke i poklone u jednoj skadarlijskoj kafani.Predato joj je i 160.000 dinara u gotovom novcu, što je sa prihodom od predstave premašilo svotu od 260.000 dinara, a tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu.Svih tih godina, slobodno vreme je najradije provodila u skadarlijskim kafanama, posebno u &bdquo;Tri šešira&ldquo;, uz Čiča Iliju Stanojevića, Milorada Gavrilovića i druge. Sa dolaskom rata njen boemski život se promenio. Žanka je uz ostale bolesti, imala problem sa dijabetesom i nabavkom insulina. Zato je tokom rata učestvovala u pozorištima &bdquo;Veseljaci&ldquo; i &bdquo;Centrali za humor&ldquo; (&quot;Minut posle 10&quot;, &quot;Vita-Mina&quot;, &quot;Kalorita&quot;...), kao i u programima radio Beograda, koji je bio pod nemačkom upravom, u emisijama &bdquo;Veselo srpsko popodne&ldquo; i &bdquo;Šareno popodne&ldquo;. Te emisije su išle nakon čitanja vesti i objava nemačkog komandanta grada, zbog čega ju je kasnije komunistička vlast teretila.Foto: Arhiv NovostiŽanka je izvedena pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti 3. februara 1945. godine. Posle dužeg većanja, osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti. Nije imala branioca, čak ni po službenoj dužnosti. Kazna je bila i društveno koristan rad i određeno joj je da čisti ulice. U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića i Samuila Pijade (brata od strica Moše Pijade), porodicu Flore. Nudila je svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje. Ministar pravosuđa Srbije dr Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, iznoseći, između ostalog, i da je &bdquo;optužena već godinama bezopasna po društvo&ldquo;. Bolesna i očajna, napisala je testament kako želi da bude sahranjena.U leto 1947. godine posetio je Milivoje Živanović i saopštio da joj je sve oprošteno. Dolazi i Bojan Stupica, prethodno dobivši saglasnost Radovana Zogovića i Agitpropa CK da Žanku može da angažuje u novom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Međutim, ta vest ju je &bdquo;dotukla&ldquo; i umrla je tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju. Kovčeg natovaren na volovska kola, bio je sav u cveću. Narod je klečao sa strane, na trotoarima. Po njenoj želji, na grobu je otpevana pesma &bdquo;Oj Moravo&ldquo;. Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već verna služavka (kojoj je ostavila skromno nasledstvo) s natpisom: &bdquo;Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda.&ldquo;NJene zapaženije uloge su Toaneta u &bdquo;Uobraženom bolesniku&ldquo;, Dorina u &bdquo;Tartifu&ldquo;, Nera u &bdquo;Podvali&ldquo;, Stana u &bdquo;Stanoju Glavašu&ldquo;, a posebno one u Nušićevim delima - Sarka u &bdquo;Ožalošćenoj porodici&ldquo;, Juliška u &bdquo;Putu oko sveta&ldquo;, gospođa Spasić u &bdquo;Uježu&ldquo;, Mica u &bdquo;Vlasti&ldquo; i Živka u &bdquo;Gospođi ministarki&ldquo;.Poznato je i da je Branislav Nušić pišući &bdquo;Gospođu ministarku&ldquo;, mislio baš na ovu glumicu. Sama predstava je doživela izuzetan uspeh: do 1941. godine izvedena je više od dve stotina puta, a gostovala je na scenama Beča, Praga, Budimpešte, Sofije, Varšave, Krakova i Vilnjusa.BONUS VIDEO:(Najžena)

SLAVNA GLUMICA UMRLA SAMA: Spomenik joj podigla služavka

Vaš komentar

Top komentari

Casper