СЛАВНА ГЛУМИЦА УМРЛА САМА: Споменик јој подигла служавка

Глумица Живана Стокић, велика Жанка, рођена је у Раброву. Отац Богосав је био скроман човек, а мајка Јулка је рано остала удовица, па се преудала за свештеника Александра Николајевича. Жанкино одрастање није протицало идилично, а са 14 година већ су је удали за једног зајечарског абаџију.У оно време у Зајечар су долазиле разне позоришне трупе, а она је са једном од њих, трупом Љубомира Рајчића - побегла. Први &quot;уметнички&quot; задатак у трупи за Жанку је био - прање веша. Убрзо ју је муж батинама вратио кући, али је она поново побегла и тада је у заштиту узима глумац Аца Гавриловић, за кога се говорило да јој је касније постао велика љубав.Фото: Архив НовостиКада се премијерно појавила као глумица у улози Терезе, у представи &quot;Брачне ноћи&quot; 1902. године, како је остало забележено и у књизи Петра Волка &quot;Жанка Стокић&quot;, одмах је освојила публику. Након распада трупе, са неколицином колега кренула је пут војвођанских, славонских и босанских вароши. У Вараждину је 1907. играла удовицу у представи &quot;Нада&quot;, а била је то њена прва драмска улога. Удала се по други пут годину дана касније и о том браку је говорила да је био из љубави, али и да се завршио са болним успоменама.Прекретницу у њеној каријери доноси гостовање у Београду августа 1911, када ју је запазио Милан Грол, знаменита личност овдашње културе и позоришног живота, а само месец дана касније бива примљена у Народно позориште у Београду, где убрзо игра у представама &quot;Фигарова женидба&quot;, &quot;Сирано де Бержерак&quot;, &quot;Родољупци&quot;... Као већ чувена глумица, пишу хроничари, 7. марта 1929, за свој јубилеј - четврт века уметничког рада - од десет часова ујутро примала је честитке и поклоне у једној скадарлијској кафани.Предато јој је и 160.000 динара у готовом новцу, што је са приходом од представе премашило своту од 260.000 динара, а тим новцем је купила кућу на Топчидерском брду.Свих тих година, слободно време је најрадије проводила у скадарлијским кафанама, посебно у &bdquo;Три шешира&ldquo;, уз Чича Илију Станојевића, Милорада Гавриловића и друге. Са доласком рата њен боемски живот се променио. Жанка је уз остале болести, имала проблем са дијабетесом и набавком инсулина. Зато је током рата учествовала у позориштима &bdquo;Весељаци&ldquo; и &bdquo;Централи за хумор&ldquo; (&quot;Минут после 10&quot;, &quot;Вита-Мина&quot;, &quot;Калорита&quot;...), као и у програмима радио Београда, који је био под немачком управом, у емисијама &bdquo;Весело српско поподне&ldquo; и &bdquo;Шарено поподне&ldquo;. Те емисије су ишле након читања вести и објава немачког команданта града, због чега ју је касније комунистичка власт теретила.Фото: Архив НовостиЖанка је изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. После дужег већања, осуђена је на осам година губитка националне части. Није имала браниоца, чак ни по службеној дужности. Казна је била и друштвено користан рад и одређено јој је да чисти улице. У молби за помиловање, две године касније, навела је да је током рата крила у свом стану Кочу Поповића и Самуила Пијаде (брата од стрица Моше Пијаде), породицу Флоре. Нудила је сведоке, а на крају замолила допуштење да се врати уметничком животу да не би живела од туђе милостиње. Министар правосуђа Србије др Душан Братић предложио је да се казна смањи, износећи, између осталог, и да је &bdquo;оптужена већ годинама безопасна по друштво&ldquo;. Болесна и очајна, написала је тестамент како жели да буде сахрањена.У лето 1947. године посетио је Миливоје Живановић и саопштио да јој је све опроштено. Долази и Бојан Ступица, претходно добивши сагласност Радована Зоговића и Агитпропа ЦК да Жанку може да ангажује у новом, Југословенском драмском позоришту. Међутим, та вест ју је &bdquo;дотукла&ldquo; и умрла је три дана касније. Сахрањена је на Топчидерском гробљу. Ковчег натоварен на воловска кола, био је сав у цвећу. Народ је клечао са стране, на тротоарима. По њеној жељи, на гробу је отпевана песма &bdquo;Ој Мораво&ldquo;. Споменик јој није подигла ни држава, ни позориште, већ верна служавка (којој је оставила скромно наследство) с натписом: &bdquo;Својој племенитој газдарици Жанки подижем овај споменик, благодарна Магда.&ldquo;Њене запаженије улоге су Тоанета у &bdquo;Уображеном болеснику&ldquo;, Дорина у &bdquo;Тартифу&ldquo;, Нера у &bdquo;Подвали&ldquo;, Стана у &bdquo;Станоју Главашу&ldquo;, а посебно оне у Нушићевим делима - Сарка у &bdquo;Ожалошћеној породици&ldquo;, Јулишка у &bdquo;Путу око света&ldquo;, госпођа Спасић у &bdquo;Ујежу&ldquo;, Мица у &bdquo;Власти&ldquo; и Живка у &bdquo;Госпођи министарки&ldquo;.Познато је и да је Бранислав Нушић пишући &bdquo;Госпођу министарку&ldquo;, мислио баш на ову глумицу. Сама представа је доживела изузетан успех: до 1941. године изведена је више од две стотина пута, а гостовала је на сценама Беча, Прага, Будимпеште, Софије, Варшаве, Кракова и Вилњуса.БОНУС ВИДЕО:(Најжена)

СЛАВНА ГЛУМИЦА УМРЛА САМА: Споменик јој подигла служавка

Ваш коментар

Топ коментари

Casper