ERUPCIJA "RAZORILA" SVET: Promena klime - "godina bez leta"

NJena kataklizmična eksplozija u aprilu 1815. godine ne samo da je devastirala neposredno okruženje, već je pokrenula niz globalnihklimatskih promenakoje su dovele do fenomena poznatog kao &ldquo;godina bez leta&rdquo;, ostavljajući dubok trag u društvu, poljoprivredi i kulturi širom sveta.Ogroman oblak dima i gasaVulkan je pokazivao znake aktivnosti od 1812. godine, ali se vrhunac erupcije dogodio 10. aprila 1815, prenosiVečernji.hr.Posle nekoliko dana manjih eksplozija i tutnjave koja se čula stotinama,pa i hiljadama kilometara dalje (sve do Sumatre, 2.600 kilometara), usledilo je zastrašujuće &ldquo;finale&rdquo;.Sa planine su &ldquo;izletela&rdquo; tri vatrena stuba, spajajući se u ogroman oblak dima i gasa, koji je dostigao visinu preko 43 kilometra, prodirući duboko u stratosferu.Planina se pretvorila u tekuću ognjenu masu. Usijana lava, mešavina pepela, gasa i stena, jurili su niz padine brzinama većim od 100 km/h, uništavajući sve pred sobom.Short video of the current Kīlauea eruption from the west caldera wall. pic.twitter.com/A3kBpJTeUl&mdash; USGS Volcanoes🌋 (@USGSVolcanoes) December 23, 2024Zatrovana voda, uništeni useviSilina eksplozije bila je tolika da je smanjila visinu planine za više od 1.200 metara, ostavljajući za sobom ogromnu kalderu, krater širok 6-7 kilometara i dubok preko kilometar. Bila je deset puta snažnija od poznatijeerupcije na ostrvu Krakatau 1883. godine.Neposredne posledice su bile katastrofalne.Procenjuje se da je oko 10.000 do 11.000 stanovnika ostrva Sumbava umrlo u trenutku- pod lavom ili udarom cunamija visokog četiri metra, koji je devastirao obale okolnih ostrva.Ipak, najsmrtonosnije posledice su došle kasnije. Gusti vulkanski pepeo je padao nedeljama, kontaminirajući izvore vode za piće i uništavajući useve na širokom području. Glad i bolesti ubile su desetine hiljada ljudi na Sumbavi i susednim ostrvima, kao što su Lombok i Bali.Ukupan broj žrtava, uključujući one koji su umrli od gladi i bolesti, procenjuje se na između 71.000 i više od 100.000, što erupciju Tambora čini jednom od &ldquo;najsmrtonosnijih u istoriji&rdquo;.Značajno globalno zahlađenjeDalekosežne posledice osetile su se globalno. Ogromne količine sumpor-dioksida puštene u stratosferu reagovale su s vodenom parom, stvarajući &ldquo;prekrivač&rdquo; sulfatnih aerosola koji se širio planetom.Time je izazvano značajno globalno hlađenje, pa je 1816. ušla u istoriju kao &ldquo;godina bez leta&ldquo;. Prosečne temperature pale su za 0,4&ndash;0,7 &deg;C, ali su regionalni efekti bili mnogo dramatičniji, posebno na severnoj hemisferi.Velika hladnoća je uništila useve u Evropi i Severnoj Americi, američkom severoistoku i istočnoj Kanadi. Istoričar DŽon D. Post to naziva &ldquo;poslednjom velikom prehrambenom krizom zapadnog sveta&rdquo;.Procenjuje se da je glad izazvana tom pojavom dovela do smrti 200.000 ljudi na Starom kontinentu.(Telegraf.rs)BONUS VIDEO

ERUPCIJA "RAZORILA" SVET: Promena klime - "godina bez leta"

Vaš komentar

Nema komentara