ЕРУПЦИЈА "РАЗОРИЛА" СВЕТ: Промена климе - "година без лета"

Њена катаклизмична експлозија у априлу 1815. године не само да је девастирала непосредно окружење, вец́ је покренула низ глобалнихклиматских променакоје су довеле до феномена познатог као &ldquo;година без лета&rdquo;, остављајуц́и дубок траг у друштву, пољопривреди и култури широм света.Огроман облак дима и гасаВулкан је показивао знаке активности од 1812. године, али се врхунац ерупције догодио 10. априла 1815, преносиВечерњи.хр.После неколико дана мањих експлозија и тутњаве која се чула стотинама,па и хиљадама километара даље (све до Суматре, 2.600 километара), уследило је застрашујуц́е &ldquo;финале&rdquo;.Са планине су &ldquo;излетела&rdquo; три ватрена стуба, спајајуц́и се у огроман облак дима и гаса, који је достигао висину преко 43 километра, продируц́и дубоко у стратосферу.Планина се претворила у текуц́у огњену масу. Усијана лава, мешавина пепела, гаса и стена, јурили су низ падине брзинама вец́им од 100 км/х, уништавајуц́и све пред собом.Short video of the current Kīlauea eruption from the west caldera wall. pic.twitter.com/A3kBpJTeUl&mdash; USGS Volcanoes🌋 (@USGSVolcanoes) December 23, 2024Затрована вода, уништени усевиСилина експлозије била је толика да је смањила висину планине за више од 1.200 метара, остављајуц́и за собом огромну калдеру, кратер широк 6-7 километара и дубок преко километар. Била је десет пута снажнија од познатијеерупције на острву Кракатау 1883. године.Непосредне последице су биле катастрофалне.Процењује се да је око 10.000 до 11.000 становника острва Сумбава умрло у тренутку- под лавом или ударом цунамија високог четири метра, који је девастирао обале околних острва.Ипак, најсмртоносније последице су дошле касније. Густи вулкански пепео је падао недељама, контаминирајуц́и изворе воде за пиц́е и уништавајуц́и усеве на широком подручју. Глад и болести убиле су десетине хиљада људи на Сумбави и суседним острвима, као што су Ломбок и Бали.Укупан број жртава, укључујуц́и оне који су умрли од глади и болести, процењује се на између 71.000 и више од 100.000, што ерупцију Тамбора чини једном од &ldquo;најсмртоноснијих у историји&rdquo;.Значајно глобално захлађењеДалекосежне последице осетиле су се глобално. Огромне количине сумпор-диоксида пуштене у стратосферу реаговале су с воденом паром, стварајуц́и &ldquo;прекривач&rdquo; сулфатних аеросола који се ширио планетом.Тиме је изазвано значајно глобално хлађење, па је 1816. ушла у историју као &ldquo;година без лета&ldquo;. Просечне температуре пале су за 0,4&ndash;0,7 &deg;Ц, али су регионални ефекти били много драматичнији, посебно на северној хемисфери.Велика хладноћа је уништила усеве у Европи и Северној Америци, америчком североистоку и источној Канади. Историчар Џон Д. Пост то назива &ldquo;последњом великом прехрамбеном кризом западног света&rdquo;.Процењује се да је глад изазвана том појавом довела до смрти 200.000 људи на Старом континенту.(Телеграф.рс)БОНУС ВИДЕО

ЕРУПЦИЈА "РАЗОРИЛА" СВЕТ: Промена климе - "година без лета"

Ваш коментар

Нема коментара