Zašto neki Srbi na Đurđevdan krvlju jagnjeta mažu decu?

Srpski narodni običaji vezani zaĐurđevdan nemaju mnogo zajedničkog s hrišćanstvom, već su u svojoj osnovi paganski. Rituala vezanih za ovaj praznik ima mnogo, a jedan se posebno ističe.U pitanju je Molitva pod Midžorom, običaj saStare planinekoji se i dan danas sprovodi.Jelena Kurtić, kustos, etnolog i antropolog Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, za Telegrafobjašnjava kako ovaj običaj izgleda.&quot;Praznik započinje najčešće dan ranije prvom mužomovaca(premlaz ili muzigruda) - tada se muze ovca koja se te godine prvi put ojagnjila i od tog mleka se podsiruje mladi sir u &bdquo;velije&ldquo;.Foto: ShutterstockUjutru na &quot;muzigrudu&ldquo; ide se u cveće -cveće se bere sa željom da se snaga mladog bilja prenese na ljude i stoku.Cveće beru devojke i momci, a bere se zdravac, jorgovan, mleč, đurđevak itd. Kada se nabere zdravac i drugo cveće, devojke odu do reke i tamo se pletu venci.Na drugoj strani, dok se bere cveće, u kući se mesio &bdquo;šuplji kolač&ldquo; za premlaz i pravila &bdquo;povorka&ldquo; (vrpca) od crvene i bele vune.Do Đurđevdana se nije jelo jagnje, već je tog dana svaka kuća prvi put u godini ritualno klala jagnje zvano &quot;đurđilče&ldquo;.Kad domaćin kolje jagnje, stavi mu venčić oko vrata, upali sveću na desnom rogu i da malo soli da poliže. Zatim se prekrsti, tri puta okadi i kaže: &quot;Ne koljem te ja, nego Đurđovdan&ldquo;.Klanjese obično obavljalo pored vode i nastojalo se dakrvne padne na zemlju. Tom krvlju, koja se smatrala lekovitom,ženska deca su se međusobno mazala po obrazima i čelu da budu zdrava. Ostatak krvi, zajedno sa kravajčetom i cvećem i zdravcem, drobili su se sa jarmom za stoku - ovaj deo se odnosi na svako domaćinstvo ali i za kolektivno žrtvovanje se radi isto.Đurđevdanska molitva je običajna praksa u kojoj su prisutni stariji, prehrišćanski elementi,koji su se u nešto modifikovanom obliku održali do današnjih dana.U selu Vrtovac sačuvan je iobičaj kolektivne seoske žrtve, koju narod naziv molitva. Molitva je jagnje koje se kolje u ime sela, pored &quot;đurđilčeta&ldquo; koje kolje svaka kuća.Đurđevdanska molitva sadrži karakterističan segment iz prakse prinošenja kolektivne žrtve.Domaćin (kolačar) kolje zavetnu molitvu ispred kamenog krsta &ndash; obroka, u ćeliji-kapelici posvećenoj Sv. Đorđu, na mestu zvanom Kalavat.Žrtva se prinosi tako štokrv jagnjeta treba da poprska žrtvenik, odnosno kameni krst i zdravac.Specifičnost rituala je u tome što je na ovom kamenom krstu, ispred koga se izvodi ritualno prinošenje žrtve molitve, reljefno prikazan lik drevnog prehrišćanskog božanstva&ldquo;Tračkog herosa&rdquo; na konju, koji je, od vremena primanja hrišćanstva, transformisan u lik sv. Đorđa.Molitva se nastavlja litijom - obredna povorka išla je samo oko &quot;ćelije&ldquo; (kapelice), u kojoj je žrtvovano jagnje.Običaj zavetne molitve vezan je za zaštitu useva, zdravlje i plodnost stoke i napredak kuće i sela.&quot;S druge strane, legenda malo obogaćuje ovu priču. Prema njoj, Staroplaninci su se na ovaj čin odlučili jer jako dugo nije bilo dece u ovom kraju, te su došli na ideju da svake godine žrtvujumlado jagnje ne bi li umilostivili bogove.(Telegraf.rs)BONUS VIDEO:

Zašto neki Srbi na Đurđevdan krvlju jagnjeta mažu decu?

Vaš komentar

Nema komentara