Зашто неки Срби на Ђурђевдан крвљу јагњета мажу децу?

Српски народни обичаји везани заЂурђевдан немају много заједничког с хришћанством, већ су у својој основи пагански. Ритуала везаних за овај празник има много, а један се посебно истиче.У питању је Молитва под Миџором, обичај саСтаре планинекоји се и дан данас спроводи.Јелена Куртић, кустос, етнолог и антрополог Завичајног музеја у Књажевцу, за Телеграфобјашњава како овај обичај изгледа.&quot;Празник започиње најчешће дан раније првом мужомоваца(премлаз или музигруда) - тада се музе овца која се те године први пут ојагњила и од тог млека се подсирује млади сир у &bdquo;велије&ldquo;.Фото: ShutterstockУјутру на &quot;музигруду&ldquo; иде се у цвеће -цвеће се бере са жељом да се снага младог биља пренесе на људе и стоку.Цвеће беру девојке и момци, а бере се здравац, јоргован, млеч, ђурђевак итд. Када се набере здравац и друго цвеће, девојке оду до реке и тамо се плету венци.На другој страни, док се бере цвеће, у кући се месио &bdquo;шупљи колач&ldquo; за премлаз и правила &bdquo;поворка&ldquo; (врпца) од црвене и беле вуне.До Ђурђевдана се није јело јагње, већ је тог дана свака кућа први пут у години ритуално клала јагње звано &quot;ђурђилче&ldquo;.Кад домаћин коље јагње, стави му венчић око врата, упали свећу на десном рогу и да мало соли да полиже. Затим се прекрсти, три пута окади и каже: &quot;Не кољем те ја, него Ђурђовдан&ldquo;.Клањесе обично обављало поред воде и настојало се дакрвне падне на земљу. Том крвљу, која се сматрала лековитом,женска деца су се међусобно мазала по образима и челу да буду здрава. Остатак крви, заједно са кравајчетом и цвећем и здравцем, дробили су се са јармом за стоку - овај део се односи на свако домаћинство али и за колективно жртвовање се ради исто.Ђурђевданска молитва је обичајна пракса у којој су присутни старији, прехришћански елементи,који су се у нешто модификованом облику одржали до данашњих дана.У селу Вртовац сачуван је иобичај колективне сеоске жртве, коју народ назив молитва. Молитва је јагње које се коље у име села, поред &quot;ђурђилчета&ldquo; које коље свака кућа.Ђурђевданска молитва садржи карактеристичан сегмент из праксе приношења колективне жртве.Домаћин (колачар) коље заветну молитву испред каменог крста &ndash; оброка, у ћелији-капелици посвећеној Св. Ђорђу, на месту званом Калават.Жртва се приноси тако штокрв јагњета треба да попрска жртвеник, односно камени крст и здравац.Специфичност ритуала је у томе што је на овом каменом крсту, испред кога се изводи ритуално приношење жртве молитве, рељефно приказан лик древног прехришћанског божанства&ldquo;Трачког хероса&rdquo; на коњу, који је, од времена примања хришћанства, трансформисан у лик св. Ђорђа.Молитва се наставља литијом - обредна поворка ишла је само око &quot;ћелије&ldquo; (капелице), у којој је жртвовано јагње.Обичај заветне молитве везан је за заштиту усева, здравље и плодност стоке и напредак куће и села.&quot;С друге стране, легенда мало обогаћује ову причу. Према њој, Старопланинци су се на овај чин одлучили јер јако дуго није било деце у овом крају, те су дошли на идеју да сваке године жртвујумладо јагње не би ли умилостивили богове.(Телеграф.рс)БОНУС ВИДЕО:

Зашто неки Срби на Ђурђевдан крвљу јагњета мажу децу?

Ваш коментар

Нема коментара