ZASLUŽNA ZA ČUVENU PESMU: Krčma "DŽerima" zaista je postojala

Kakva je to kafana bila govori i podatak da je ušla i u knjigu sociologa dr Dragoljuba B. Đorđevića koja se zove po pesmi. Prvo se zvala &quot;Dva pajdaša&quot;, da bi kasnije kafana dobila naziv po svom gazdi Radetu Živkoviću DŽerimi. U početku nije bila na dobrom glasu. Smeštena u predgrađu, nije spadala u mondiš niške kafane, niti je nameravala da se s njima takmiči, ali je upravo ta kafana koja se nalazila pokraj auto-puta &quot;Bratstvo-jedinstvo&quot; ušla u duše mnogih Nišlija i putnika namernika.Iz ugla sociologije kafane Đorđević svestrano analizira lik Radeta DŽerima - njegov odnos sa meštanima, značenje njegovog retkog nadimka &quot;DŽerima&quot;, njegovo gazdovanje kafanom, anegdote o njemu i on kao zarobljenik kiča - koji je zajedno sa svojom kafanom &quot;DŽerima&quot; postao legenda i opevan u popularnoj pesmi &quot;Kazuj, krčmo, DŽerimo&quot;, koja je već ušla u fond srpske tradicionalne muzike.- DŽerima je nepogrešivo prepoznavao &quot;srodnike&quot;, ljude sličnog kova, i prema njima se odnosio popustljivo, od toga da su mogli duže ostati u kafani, znači i kada je za većinu već važio fajront, dotle da im je pozajmljivao pare kako bi mogli da se &quot;provode&quot;, plaćaju muziku i naručuju iće i piće. Takvi su ga retko izneveravali - piše između ostalog dr Đorđević.Živković, inače bivši autoprevoznik, na kraju kafanske večeri, koja je isticala uvek posle ponoći i propisanog radnog vremena, često je bio na mukama sa mušterijama, kako da ih privoli da napuste objekat. Prosto naprosto, i &quot;suva i mokra braća&quot;, uljudni i pijani posetioci, nisu olako želeli da se udalje. Kafedžiju je počesto hvatala nervoza, i tada je znao da bude neprijatan i grub, da viče i silom izgoni noćobdije uz omiljenu reč &quot;raus&quot;.- U krčmi DŽerima često je bilo i incidenata, tuča i lomnjave čaša, flaša i inventara, pa je gazda svagda bio pripravan da na vreme reaguje. Držao je motku ispod šanka, i kad neko počne da pravi nered on očas izvadi močugu i onda je pokaže remetiocu nakon čega bi se ovaj primirio- jedna je od anegdota koja se prepričava.Nimalo nije bilo lako i prijatno biti vlasnik periferijske mehane, u kojoj je znala da zavlada &quot;drumska kultura&quot;, ali je DŽerima bio krčmar kakav se poželeti može, iako nije na svaki kalup stavljan, jeste dobar čovek, prostodušan i lafčina.Krčma &quot;DŽerima&quot; je poodavno zatvorena, sada je samo ruinirani objekat koji stoji pored autoputa i podseća na jedno vreme kada su u njoj nastupali mnogi u to vreme slavni muzičari. I Rade Živković, vlasnik kafane, nas je napustio pre devetgodina. Ipak, zahvaljujući pesmi oni će živeti.Anegdote:Kelner zove DŽerimu i saopštava mu da jedan gost neće da plati ceh.DŽera mu priđe i pita ga: &bdquo;Jel &lsquo;oćeš da platiš?&ldquo;Gost: &bdquo;Neću. Ja sam pravnik i mogu da ti zatvorim kafanu.&ldquo;DŽerima mu se derne: &bdquo;Pa, čitava niška komuna ne može da gu zatvori- ti ćeš da je zatvoriš!&ldquo;Istera ga i pojuri motkom; gost se bezglavo sjuri niz autoput.&lowast;Došao u kafanu glavni sanitarni inspektor koji, inače, ima pravo da zatvori takve objekte. Svi se poplašili, pa i Rade DŽerima. &bdquo;Ništa, ništa&ldquo;, veli inspektor, &bdquo;samo sam navratio da se uverim da li zaista DŽera čuva ovce u crnom odelu, beloj košulji, mašni i cipelama&ldquo;.&lowast;DŽerima sedi u krčmi, a za jednim popunjenim stolom u ćošku veselodruštvo dobro jede i pije.&bdquo;Gazdo, daj naplati&ldquo; &ndash; obraćaju me se gosti.Prilazi Rade s nekim papirićem i od oka im saopštava cifru.Oni ga gledaju zbunjeno: &bdquo;Mnogo je DŽero, gde je račun?&ldquo;DŽerima im se brecnu: &bdquo;Ja to znam napamet, kakav račun!?&ldquo;&bdquo;E, pa, ne može tako&hellip;!&ldquo; &ndash; stadoše da žustro negoduju.DŽera ih brzo prekida: &bdquo;Ma &lsquo;kol&rsquo;ko date.&ldquo;I dadoše po svom nahođenjuBONUS VIDEO:(Niške vesti)

ZASLUŽNA ZA ČUVENU PESMU: Krčma "DŽerima" zaista je postojala

Vaš komentar

Nema komentara