ЗАСЛУЖНА ЗА ЧУВЕНУ ПЕСМУ: Крчма "Џерима" заиста је постојала

Каква је то кафана била говори и податак да је ушла и у књигу социолога др Драгољуба Б. Ђорђевића која се зове по песми. Прво се звала &quot;Два пајдаша&quot;, да би касније кафана добила назив по свом газди Радету Живковићу Џерими. У почетку није била на добром гласу. Смештена у предграђу, није спадала у мондиш нишке кафане, нити је намеравала да се с њима такмичи, али је управо та кафана која се налазила покрај ауто-пута &quot;Братство-јединство&quot; ушла у душе многих Нишлија и путника намерника.Из угла социологије кафане Ђорђевић свестрано анализира лик Радета Џерима - његов однос са мештанима, значење његовог ретког надимка &quot;Џерима&quot;, његово газдовање кафаном, анегдоте о њему и он као заробљеник кича - који је заједно са својом кафаном &quot;Џерима&quot; постао легенда и опеван у популарној песми &quot;Казуј, крчмо, Џеримо&quot;, која је већ ушла у фонд српске традиционалне музике.- Џерима је непогрешиво препознавао &quot;сроднике&quot;, људе сличног кова, и према њима се односио попустљиво, од тога да су могли дуже остати у кафани, значи и када је за већину већ важио фајронт, дотле да им је позајмљивао паре како би могли да се &quot;проводе&quot;, плаћају музику и наручују иће и пиће. Такви су га ретко изневеравали - пише између осталог др Ђорђевић.Живковић, иначе бивши аутопревозник, на крају кафанске вечери, која је истицала увек после поноћи и прописаног радног времена, често је био на мукама са муштеријама, како да их приволи да напусте објекат. Просто напросто, и &quot;сува и мокра браћа&quot;, уљудни и пијани посетиоци, нису олако желели да се удаље. Кафеџију је почесто хватала нервоза, и тада је знао да буде непријатан и груб, да виче и силом изгони ноћобдије уз омиљену реч &quot;раус&quot;.- У крчми Џерима често је било и инцидената, туча и ломњаве чаша, флаша и инвентара, па је газда свагда био приправан да на време реагује. Држао је мотку испод шанка, и кад неко почне да прави неред он очас извади мочугу и онда је покаже реметиоцу након чега би се овај примирио- једна је од анегдота која се препричава.Нимало није било лако и пријатно бити власник периферијске механе, у којој је знала да завлада &quot;друмска култура&quot;, али је Џерима био крчмар какав се пожелети може, иако није на сваки калуп стављан, јесте добар човек, простодушан и лафчина.Крчма &quot;Џерима&quot; је поодавно затворена, сада је само руинирани објекат који стоји поред аутопута и подсећа на једно време када су у њој наступали многи у то време славни музичари. И Раде Живковић, власник кафане, нас је напустио пре деветгодина. Ипак, захваљујући песми они ће живети.Анегдоте:Келнер зове Џериму и саопштава му да један гост неће да плати цех.Џера му приђе и пита га: &bdquo;Јел &lsquo;оћеш да платиш?&ldquo;Гост: &bdquo;Нећу. Ја сам правник и могу да ти затворим кафану.&ldquo;Џерима му се дерне: &bdquo;Па, читава нишка комуна не може да гу затвори- ти ћеш да је затвориш!&ldquo;Истера га и појури мотком; гост се безглаво сјури низ аутопут.&lowast;Дошао у кафану главни санитарни инспектор који, иначе, има право да затвори такве објекте. Сви се поплашили, па и Раде Џерима. &bdquo;Ништа, ништа&ldquo;, вели инспектор, &bdquo;само сам навратио да се уверим да ли заиста Џера чува овце у црном оделу, белој кошуљи, машни и ципелама&ldquo;.&lowast;Џерима седи у крчми, а за једним попуњеним столом у ћошку веселодруштво добро једе и пије.&bdquo;Газдо, дај наплати&ldquo; &ndash; обраћају ме се гости.Прилази Раде с неким папирићем и од ока им саопштава цифру.Они га гледају збуњено: &bdquo;Много је Џеро, где је рачун?&ldquo;Џерима им се брецну: &bdquo;Ја то знам напамет, какав рачун!?&ldquo;&bdquo;Е, па, не може тако&hellip;!&ldquo; &ndash; стадоше да жустро негодују.Џера их брзо прекида: &bdquo;Ма &lsquo;кол&rsquo;ко дате.&ldquo;И дадоше по свом нахођењуБОНУС ВИДЕО:(Нишке вести)

ЗАСЛУЖНА ЗА ЧУВЕНУ ПЕСМУ: Крчма "Џерима" заиста је постојала

Ваш коментар

Нема коментара