BUDITE LENJI! Psiholog upozorava da je opasno stalno raditi

Mihail Labkovskije popularan ruski psiholog čije knjige i savete čitaju ljudi širom sveta, a njegov koncept odnosi se na to da je u životu stvari potrebno raditi što jednostavnije - bez samoobmane i iluzije. U svom tekstu &quot;Pobednik nije onaj ko se stalno buni, već onaj ko je miran i ume da se koncentriše&ldquo; pisao je o tome da čovek beži od anksioznosti u rad, a da ga onda rad čini anksioznim. I tako u krug. Savremen čovek ne može da stane, vredi samo kada radi,dok se ne pojave znaci da mu posao ugrožava mentalno zdravlje.- Ima ljudi koji su i posle posla, i vikendom, i na odmoru, uopšte, uvek u nekom pokretu. Zaslepljuju vam oči. Ne znaju kako da, na primer, samo leže na plaži, gledaju horizont... Imao sam profesora na univerzitetu koji je za svog postdiplomca (psihotip &bdquo;odličan student&ldquo;) rekao: &#39;Bojim se njega, tako je lenj!&#39; Ni sebi ni meni ne daje mira.Ima ljudi koji su i posle posla, i vikendom, i na odmoru, uopšte, uvek u nekom pokretu. Zaslepljuju vam oči. Ne znaju kako, na primer, samo da leže na plaži i gledaju horizont... Ne, oni unajmljuju čamac da u šest ujutru ulove specijalnu ribu daleko od obale i onda je prže u hotelskoj kuhinji, na užas kuvara. A u vreme ručka već idu da razgledaju neki zamak ili brdo, ili grob slavnog pesnika. Uveče je diskoteka. Ali šta sa tim? &#39;Vreme treba potrošiti korisno&#39; jeste njihov moto. Međutim, nije jasno kako se meri korist -piše Labkovski.- Treba li reći da uživaju u svojoj mahnitoj aktivnosti? Najčešće NE. Oni jednostavno ne mogu da se zaustave i smatraju to velikom prednošću. Kao, takva sam ja osoba, sve je u vezi sa poslom, sve je u vezi sa poslom! Istovremeno, takvi ljudi takođe ne daju mira nikome oko sebe. To posebno pogađa decu (ne nužno njihovu).&#39;Hajde, diži se sa kauča, zašto ležiš?&#39;&#39;Već ste sve uradili? Da li su lekcije napisane? Šta je sa usmenim?&#39;&#39;A da li ste pokupili svoju aktovku (ili šta imate umesto aktovke)?&#39;&#39;Onda počisti sobu! Svuda okolo su čarape...&#39;&#39;Možda bi trebalo bar da pročitaš knjigu?&#39;&#39;Onda idi u šetnju na vazduhu!&#39;Foto: ProfimediaDete gleda uplašenoi ponekad zapravo ode da uradi nešto što je, sa tačke gledišta odrasle osobe, korisno. Zatim ponovo pokušava da legne. I ovde se čini da ga možete ostaviti na miru, ali ne.Zagovornici aktivnog stava prema životune mogu da podnesu kada deca &#39;ništa ne rade&#39;. I opet i opet ih nekud teraju ili vode, ili počinju da pričaju o tužnim sudbinama besposličara i domara. Mislite li da tako uče dete da radi? A on sluša prekore i odjednom razume:ja sam zaista taj koji ležim i zar ne treba da me bude sramota?&#39;Ne&#39;, misli on &ndash; &#39;tako mi je muka od svega ovoga!&#39;Ali ovde treba da shvatite da se ljudi tako ponašaju ne zato što su rođeni tako štetni, već zato što su ih na isti način proganjali i njihovi roditelji, a kada su roditelji njihovih roditelja bili deca, njihovi su stariji govorili i gore stvari.Na primer: &#39;Vidi, on je na odmoru! Nikad nismo imali slobodnog vremena! Radili smo od svoje 11. godine.U zoru smo ustajali da kokoškama damo hranu, pa u štalu, pa u njivu...Zato smo jaki, vredni...&#39;Postavljali su i retorička pitanja: &#39;Kako to da čovek nema posla?&#39; - Ili mislite da će neko nešto učiniti za vas u životu? Nije ni čudo, a to se istorijski dogodilo, da se stalna konvulzivna aktivnost smatra normom, dobrim znakom i snažno je odobrena od društva. Ali život se promenio, ponovo izgradio. A sada nije stvar u tome da su naši preci, preci naših predaka i preci njihovih predaka neumorno radili za hranu i ne možemo da zaostanemo. Problem je što mnogi od nas imaju anksioznost u sebi. Veliki i često neobjašnjivi. LJudi se bune bez ikakve očigledne potrebe ili rezultata samo da bi ugušili ovu anksioznost.Čini im se da će se, ako stanu, nešto desiti, nešto promašiti, katastrofa i smak sveta. U stvarnosti, naravno, nema ništa od toga, i oni to razumiju svojom glavom, ali im glava tu ne može pomoći. Nesposobni da se nose sa brigama raznih vrsta i nesposobni da ostanu licem u lice s njima, &#39;anksiozni&#39; ljudi teže da pridaju smisao apsolutno bilo kojoj svojoj akciji. A ako nešto rade, to je samo sa svrhom.Šetajte se, samo se šetajte, šetajte se iz zadovoljstva &ndash; osim da idete u kupovinu, ili bacite smeće, kupite hleb ili doživite kulturni život &ndash; idite u bioskop ili pozorište.Foto: ShutterstockI opet pitanje: da li uživaju u postizanju svojih ciljeva, malih i velikih? I opet &ndash; ne. Anksioznost ne nestaje tako lako, treba da beže dalje. A bežanje je upravo simptom i posledica nemogućnosti uživanja u životu. Anksiozni ljudi obično ne žele da čuju da samo zadovoljstvo može biti cilj.LJudi, dozvolite sebi da budete lenji!Nije sramotno, nije štetno i niko te neće grditi što ne radiš domaći, odrasli ste. Oslobodite se navike da živite u staromodnom stilu &#39;zgrabi torbe, stanica odlazi&#39;.Hvalite sebe ne za naporan rad, već za harmoniju sa sobom.I dajte svom detetu ova dva sata dnevno, o čemu govorim na svakom predavanju &#39;o deci&#39;. Za normalan razvoj psihe i mozga dete mora imati slobodno vreme, potpuno slobodno vreme. Neophodno. Kao psiholog još jednom kažem: pobednik nije onaj ko sve vreme brine i buni, već onaj ko je miran, samouveren i ume da se koncentriše u pravom trenutku.Naučite da samo sedite, ležite i ne brinete ni o čemu, ne razmišljajte, ne patite, ne planirajte, ne vodite beskrajne dijaloge i monologe sa prestupnicima, ne gledajte TV ili seriju na računaru, ne listajte časopis.Postizanje mnogih stvari u ovom životu zahteva da prvo ništa ne radite.Uđite u stanje nečinjenja, uhvatite ga i produžite, produžite... Ako ne možete sami da se nosite sa anksioznošću, potražite pomoć od specijalista - psihologa, psihoterapeuta, psihijatra. Život je vredan toga -piše Mihail Labkovski za lifedeeper.ru.(Sensa)BONUS VIDEO:

BUDITE LENJI! Psiholog upozorava da je opasno stalno raditi

Vaš komentar

Nema komentara