"To je ruganje pokojnicima" Ovo ne radite na sahranama

Kod nas sahrane nikada nisu samo čin oproštaja. One sa sobom nose čitav niz običaja, pravila i &quot;valja se&quot; trenutaka koji se prenose s kolena na koleno. I dok porodice prolaze kroz jedan od najtežih dana u životu - dan kada zauvek ispraćaju voljenu osobu - često, iz straha da nešto ne urade &quot;kako ne treba&quot;, slepo prate te običaje, ne preispitujući njihovo značenje.Prikaži ovu objavu u aplikaciji InstagramObjava koju deli Predrag Popovic (@otac_predrag_popovic)Upravo o tome je govorio i otac Predrag Popović, koji je na svom Instagram profilu podelio lično iskustvo sa jedne sahrane. Iako ga, kako kaže, ovakve scene više ne iznenađuju, ova mu je posebno zasmetala.&quot;Baba na čelu, garderoba i tanjir pun hrane&quot;&quot;Tu gde sam sedeo, baba sedi na čelu, što je umrla. NJoj stavili stolicu, ja sedim sa desne strane. Ja kažem: &#39;Za koga je ovo?&#39; Kaže: &#39;To je za babu.&#39; To su ljudi koji su liturgijski, ljudi koji su crkveni, koji su svake nedelje u crkvi. Sveštenika nisu stavili na čelo nego su stavili garderobu od pokojne babe na čelo. Ajde, neka to bude. Garderoba, ajde, neka se pokaže da nam taj neko nedostaje, taj koji više nije tu, ali neka se tu završi sve&quot;, ispričao je otac Predrag.Ali ono što je usledilo, za njega je bilo previše.&quot;Ali kada su krenule sarme, oni sarmu babi u tanjir i tako redom. Kad na kraju oni meni kažu: &#39;Pope, treba da idemo&#39;. Ja kažem da se slažem, ali dok baba ne pojede sarmu, nećemo da idemo nigde. Onda možemo kući svi. A oni me gledaju. Pa što si sipao, je l&#39; si sipao sarmu? Neka baba pojede. Jedi, baba. Oni mene gledaju kao da sam ja blesav. Kažem: &#39;Dobro, bre, ljudi, vi idete u crkvu svake nedelje, zašto izvodite cirkus. Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenima&#39;&quot;, rekao je sveštenik, prenosi Ona.rs.&quot;Ti običaji nastaju iz tuge&quot;NJegovo obraćanje izazvalo je lavinu komentara i dok su jedni podržali njegovo mišljenje, drugi su pokušali da objasne da ovi običaji imaju dublji emocionalni koren.&quot;Možda je pogrešno, a možda nije. Ti običaji se prenose sa kolena na koleno. I mislim da je teško porodici da u trenutku kada izgubi svoga i kada je u najvećem bolu da ne uradi sve što mu kažu iz straha da ne uradi nešto pogrešno za svog umrlog&quot;, napisala je jedna korisnica.&quot;Meni je preminuo suprug i to je bilo jako teško i neprihvatljivo i bez razmišljanja sam prihvatila da njegova slika i odelo budu pored mene. I ta hrana je samo namenjena pokojniku da &lsquo;vidi&rsquo;, da ga nema, da mu se olakša odlazak. Svi ti običaji su verujem nastali iz velike tuge za umrlim. Zato svi koji se ovome smeju su oni koji tu tugu nisu doživeli&quot;, zaključila je.KurirBONUS VIDEO:

"To je ruganje pokojnicima" Ovo ne radite na sahranama

Vaš komentar

Top komentari

Milorad Zemun