"То је ругање покојницима" Ово не радите на сахранама

Код нас сахране никада нису само чин опроштаја. Оне са собом носе читав низ обичаја, правила и &quot;ваља се&quot; тренутака који се преносе с колена на колено. И док породице пролазе кроз један од најтежих дана у животу - дан када заувек испраћају вољену особу - често, из страха да нешто не ураде &quot;како не треба&quot;, слепо прате те обичаје, не преиспитујући њихово значење.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Predrag Popovic (@otac_predrag_popovic)Управо о томе је говорио и отац Предраг Поповић, који је на свом Инстаграм профилу поделио лично искуство са једне сахране. Иако га, како каже, овакве сцене више не изненађују, ова му је посебно засметала.&quot;Баба на челу, гардероба и тањир пун хране&quot;&quot;Ту где сам седео, баба седи на челу, што је умрла. Њој ставили столицу, ја седим са десне стране. Ја кажем: &#39;За кога је ово?&#39; Каже: &#39;То је за бабу.&#39; То су људи који су литургијски, људи који су црквени, који су сваке недеље у цркви. Свештеника нису ставили на чело него су ставили гардеробу од покојне бабе на чело. Ајде, нека то буде. Гардероба, ајде, нека се покаже да нам тај неко недостаје, тај који више није ту, али нека се ту заврши све&quot;, испричао је отац Предраг.Али оно што је уследило, за њега је било превише.&quot;Али када су кренуле сарме, они сарму баби у тањир и тако редом. Кад на крају они мени кажу: &#39;Попе, треба да идемо&#39;. Ја кажем да се слажем, али док баба не поједе сарму, нећемо да идемо нигде. Онда можемо кући сви. А они ме гледају. Па што си сипао, је л&#39; си сипао сарму? Нека баба поједе. Једи, баба. Они мене гледају као да сам ја блесав. Кажем: &#39;Добро, бре, људи, ви идете у цркву сваке недеље, зашто изводите циркус. Ви се ругате, ово је ругање упокојенима&#39;&quot;, рекао је свештеник, преноси Она.рс.&quot;Ти обичаји настају из туге&quot;Његово обраћање изазвало је лавину коментара и док су једни подржали његово мишљење, други су покушали да објасне да ови обичаји имају дубљи емоционални корен.&quot;Можда је погрешно, а можда није. Ти обичаји се преносе са колена на колено. И мислим да је тешко породици да у тренутку када изгуби свога и када је у највећем болу да не уради све што му кажу из страха да не уради нешто погрешно за свог умрлог&quot;, написала је једна корисница.&quot;Мени је преминуо супруг и то је било јако тешко и неприхватљиво и без размишљања сам прихватила да његова слика и одело буду поред мене. И та храна је само намењена покојнику да &lsquo;види&rsquo;, да га нема, да му се олакша одлазак. Сви ти обичаји су верујем настали из велике туге за умрлим. Зато сви који се овоме смеју су они који ту тугу нису доживели&quot;, закључила је.КурирБОНУС ВИДЕО:

"То је ругање покојницима" Ово не радите на сахранама

Ваш коментар

Топ коментари

Milorad Zemun