"НЕМА ИЗГУБЉЕНОГ ВРЕМЕНА": Пропуштене прилике су потребне

У тако тешким тренуцима када на тас стављамо своје одлуке и жеље околине, потребно је покушати пронаћи праве одговоре у вери. Шта је та грижа савести коју осећамо због пропуштених прилика и какав је однос вере према таквом наметању норми околине, пише Никола Кнежевић, у свом есеју &quot;Feeling left behind или уметност поређења.&quot;За њега можемо рећи да је по сведочанству из дипломе правник, по опредељењу боготражитељ и човекотражитељ.FEELING LEFT BEHIND ИЛИ УМЕТНОСТ НЕПОРЕЂЕЊАЗнате онај осећај који вас изнутра, из стомака гризе и говори вам да сте збогсвојих погрешних животних избора неповратно потрошили неке године вашегживота (&quot;младост&quot;) и пропустили да урадите ствари за које ваше окружење сматрада је тад била прилика да се ураде? А да сада... више нема времена за њих.Овај феномен није непознат савременој популарној психологији (поменимо туЏордана Питерсона, на пример) који га именује синтагмом &quot;left behind (in life)&quot;.Наиме, пошто нисмо изолована бића, окружење утискује у нас од малих ногусвоја очекивања, за која на крају поверујемо да су наше искрене жеље. И развије се ту на крају једна жеља, али само та да се уклопимо у оно што желе други.Поменути непријатни осећај може тад, кад схватимо да смо нешто у животупропустили, бити јако погонско гориво за увећани труд и рад, за трку и вратоломију да би се ухватио корак са тим неписаним очекивањима (не и са Божијим заповестимаили природним моралом) маскираним у наше жеље. За пут право у бесмисао.Ако наседнемо на ту замку нечастивог, да треба нешто у свом животу да&quot;надокнађујемо&quot;; да би &quot;сустигли&quot;; остале и уклопили се у оно што се сматра нормалним и пожељним, тиме почињемо да палимо у себи доживотни пламеннезадовољства, паклени осећај вечитог каскања за наводно &quot;бољима&quot;од себе,улазимо у трку којој нема краја, трку не са другим људима, него са њиховимутварама које смо сами створили, у којој на крају увек губимо а у којој нас нико ни нетера да учествујемо осим нас самих.Фото: ПрофимедиаНаравно, нормално је да се, када увидимо свој недостатак, кајемо због узрока који су до њега довели и трудимо да га супротним понашањем у будућностиуклонимо и тиме се на неки начин искупимо за њега, али ако грозничавопретерујемо у томе, и то поготово да би у себи пригушили осећај инфериорностипред другима, ми тада на делу одбацујемо Христову Искупитељску жртву коју наречима исповедамо. Сулудо покушавамо да нешто додамо на подвиг Онога који јеједном за свагда платио Својом крвљу за грешке, промашаје и недостатке сваког однас и тиме нас од њих ослободио. Мучећи се да се искупимо за неуспехе уовоземаљским стварима, заборављамо да је свако од нас већ победник тиме што јеХристом искупљен од највећих непријатеља - смрти и пролазности.Када пристанемо да се поредимо са другима и увидимо како смо наводномање постигли, зарадили, завршили, како возимо лошији аутомобил &ndash; а то нам нећебити тешко у садашњој епохи друштвених мрежа и на њима владајућекапиталистичке свести са својим императивом конкуренције &ndash; таквој лудачкојанализи нема краја.Јер док се ми упињемо и трудимо да тог наводно успешнијег човекасустигнемо, он исто тако ради и напредује у свом животу. Када ми будемо возилиаутомобил који он вози, он ће возити још бољи и скупљи. Будемо ли постигли квадратуру стана коју он има, он ће тад живети у још већем. Свет не стоји. И такоћемо увек бити неколико корака иза њега, или неког другог! Да ли нам то треба, датако себе мучимо?Пред нама је, као и увек, избор. Или да на свој давни пропуст гледамо као нарупу због никад узидане цигле у здање нашег живота због које цео зид не стојидобро, и потрошимо цео живот на попуњавање те рупе са никад довољним бројем цигли (читај: на каскање за другима)...Или...Пошто очигледно тај први избор лагано претвара наш живот у пакленошкргутање зубима док нас, још пре смрти, као што Библија описује, једе црв који не умире, да ипак допустимо себи закључак да није ТО истина о животу. Јер нуди јединоочај. Не даје икакву перспективу ни утеху. Превише жуља.А свест да смо непоновљиво дете Божије нам даје могућност да живимо.Фото: ПрофимедиаКолико год нам, због обмане чулном стварношћу некад било тешко да у топоверујемо, свако од нас има свој пут, непоновљив и тајанствен, једино Богу знан.Пошто су личности, увек јединствене и непоновљиве, те које учествују у историји, исвака животна ситуација у којој се оне нађу је у нечему јединствена и непоновљива,дакле никад до краја упоредива са другим ситуацијама других личности. Ово насчува од малодушности у тешким тренуцима али и од преузношења над другима умоментима успеха. Ко, онда, од оних који нису ходали нашим ципелама (дакле, свиостали) има право да нас ставља у Прокрустову постељу својих мерила?А ево још једне истине, можда још теже за прихватање јер директно рањаванаш его.Не постоји изгубљено време и пропуштене прилике! Сви ти наизглед улудобачени сати, дани и године, чак деценије, погрешни избори, страх од неуспеха којинас је кочио, промашене љубави и пријатељства су нам очигледно БИЛИ ПОТРЕБНИда би постали све оно што смо сад. Да није тако, Бог, као једини Сведржитељ свегашто је створено, не би допустио да нам се десе ствари које су нам се десиле. А поштојесте тако, онда је време иза нас имало своју сврху а ми очигледно нисмо билитолико паметни и брзи за промену као што смо мислили.Ове две истине су краци крста на чијим оштрим ивицама нам ваља распињатисвоју страст за поређењем са другима и своју тугу за пропуштеним приликама. Једини други избор осим овог нам је очај, бесмисао и завист према ближњима.Погледајмо сада тог нашег недавно дипломираног академског грађанина. Илионог срећно ожењеног познаника (за ког говоре да је &quot;ухватио прилику док још имавремена&quot;). Хајде за почетак да констатујемо да ми уопште и не знамо који му је биомотив да постигне и уради то што је постигао и урадио &ndash; и тиме свако наше даље поређење са њим губи смисао. Некад је у питању лична амбиција, илидиректнипритисак неких блиских људи, или потреба за надомешћивањем нечег што није имаоа ево сада има. Често је пак у питању оно што је и наша тема овде &ndash; потреба да сечовек уклопи у друштвене норме, у оно што се сматра пожељним.Фото: ПрофимедиаДа ли нам је јасно да је том нашем познанику, ако је све то урадио само зато дане би &quot;штрчао&quot;, горе него нама! Не постоји добра ствар коју можемо урадити ако намје мотив уклапање у пожељан образац &ndash; само ради уклапања. То је као улазак упогрешан воз &ndash; свака станица до које нас доведе је погрешна. На томе му завидимо?Друштвене норме и императиви су за оне који желе да се уклопе у просек; заличности пак Богу опредељене и окренуте, слободне синове и кћери Божије су божанске заповести, и ништа друго. Ко нормалан жели да буде просек због самепросечности?Наравно, колико год био Личност, нормалан човек ће прочитавши овопомислити да није баш толико јединствен и непоновљив да не би никад и ни на којиначин могао бити измерен и упоређен са ближњима. И у праву је. Једини људи сакојима смо позвани да се упоређујемо су Богочовек Исус Христос и његови Свети. Неупоредиви Богочовек као вечни и идеални узор свима нама, са Којим се ваљапоредити искључиво да бисмо увидели шта нам недостаје. Његови пак Свети, почевод оних из првих векова Цркве па до просијавших у нашим данима, као наши водичика Христу, као они чијој палој природи смо блиски, чије духовне борбе можеморазумети (нарочито ако су живели у нашем времену) али и духовне победепоновити, и који нам, зависно од конкретног Светог ког изаберемо као свог узора, сањеговим јединственим даровима и житијем, ближе оцртавају путеве нашегживотног подвига.Христовој жртви којом нас је искупио од греха, смрти и ђавола немамо штадодати. Поготово не залудним мучењем самих себе.Зато, имамо ли другог избора осим да верујемо да нас најбоље тек чека?Завршено на Богојављење, 6/19. јануара лета Господњег 2023.Зашто бити део &quot;Културног корена&quot;? Зато што је изузетно важно доприносити културикада се праве вредности заборављају или што цитат каже &quot;Култура је мост између прошлости и будућности.&quot; Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу:nportal.info@gmail.comЗабрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!БОНУС ВИДЕО:

"НЕМА ИЗГУБЉЕНОГ ВРЕМЕНА": Пропуштене прилике су потребне

Vaš komentar

Nema komentara