"NEMA IZGUBLJENOG VREMENA": Propuštene prilike su potrebne

U tako teškim trenucima kada na tas stavljamo svoje odluke i želje okoline, potrebno je pokušati pronaći prave odgovore u veri. Šta je ta griža savesti koju osećamo zbog propuštenih prilika i kakav je odnos vere prema takvom nametanju normi okoline, piše Nikola Knežević, u svom eseju &quot;Feeling left behind ili umetnost poređenja.&quot;Za njega možemo reći da je po svedočanstvu iz diplome pravnik, po opredeljenju bogotražitelj i čovekotražitelj.FEELING LEFT BEHIND ILI UMETNOST NEPOREĐENJAZnate onaj osećaj koji vas iznutra, iz stomaka grize i govori vam da ste zbogsvojih pogrešnih životnih izbora nepovratno potrošili neke godine vašegživota (&quot;mladost&quot;) i propustili da uradite stvari za koje vaše okruženje smatrada je tad bila prilika da se urade? A da sada... više nema vremena za njih.Ovaj fenomen nije nepoznat savremenoj popularnoj psihologiji (pomenimo tuDŽordana Pitersona, na primer) koji ga imenuje sintagmom &quot;left behind (in life)&quot;.Naime, pošto nismo izolovana bića, okruženje utiskuje u nas od malih nogusvoja očekivanja, za koja na kraju poverujemo da su naše iskrene želje. I razvije se tu na kraju jedna želja, ali samo ta da se uklopimo u ono što žele drugi.Pomenuti neprijatni osećaj može tad, kad shvatimo da smo nešto u životupropustili, biti jako pogonsko gorivo za uvećani trud i rad, za trku i vratolomiju da bi se uhvatio korak sa tim nepisanim očekivanjima (ne i sa Božijim zapovestimaili prirodnim moralom) maskiranim u naše želje. Za put pravo u besmisao.Ako nasednemo na tu zamku nečastivog, da treba nešto u svom životu da&quot;nadoknađujemo&quot;; da bi &quot;sustigli&quot;; ostale i uklopili se u ono što se smatra normalnim i poželjnim, time počinjemo da palimo u sebi doživotni plamennezadovoljstva, pakleni osećaj večitog kaskanja za navodno &quot;boljima&quot;od sebe,ulazimo u trku kojoj nema kraja, trku ne sa drugim ljudima, nego sa njihovimutvarama koje smo sami stvorili, u kojoj na kraju uvek gubimo a u kojoj nas niko ni netera da učestvujemo osim nas samih.Foto: ProfimediaNaravno, normalno je da se, kada uvidimo svoj nedostatak, kajemo zbog uzroka koji su do njega doveli i trudimo da ga suprotnim ponašanjem u budućnostiuklonimo i time se na neki način iskupimo za njega, ali ako grozničavopreterujemo u tome, i to pogotovo da bi u sebi prigušili osećaj inferiornostipred drugima, mi tada na delu odbacujemo Hristovu Iskupiteljsku žrtvu koju narečima ispovedamo. Suludo pokušavamo da nešto dodamo na podvig Onoga koji jejednom za svagda platio Svojom krvlju za greške, promašaje i nedostatke svakog odnas i time nas od njih oslobodio. Mučeći se da se iskupimo za neuspehe uovozemaljskim stvarima, zaboravljamo da je svako od nas već pobednik time što jeHristom iskupljen od najvećih neprijatelja - smrti i prolaznosti.Kada pristanemo da se poredimo sa drugima i uvidimo kako smo navodnomanje postigli, zaradili, završili, kako vozimo lošiji automobil &ndash; a to nam nećebiti teško u sadašnjoj epohi društvenih mreža i na njima vladajućekapitalističke svesti sa svojim imperativom konkurencije &ndash; takvoj ludačkojanalizi nema kraja.Jer dok se mi upinjemo i trudimo da tog navodno uspešnijeg čovekasustignemo, on isto tako radi i napreduje u svom životu. Kada mi budemo voziliautomobil koji on vozi, on će voziti još bolji i skuplji. Budemo li postigli kvadraturu stana koju on ima, on će tad živeti u još većem. Svet ne stoji. I takoćemo uvek biti nekoliko koraka iza njega, ili nekog drugog! Da li nam to treba, datako sebe mučimo?Pred nama je, kao i uvek, izbor. Ili da na svoj davni propust gledamo kao narupu zbog nikad uzidane cigle u zdanje našeg života zbog koje ceo zid ne stojidobro, i potrošimo ceo život na popunjavanje te rupe sa nikad dovoljnim brojem cigli (čitaj: na kaskanje za drugima)...Ili...Pošto očigledno taj prvi izbor lagano pretvara naš život u paklenoškrgutanje zubima dok nas, još pre smrti, kao što Biblija opisuje, jede crv koji ne umire, da ipak dopustimo sebi zaključak da nije TO istina o životu. Jer nudi jedinoočaj. Ne daje ikakvu perspektivu ni utehu. Previše žulja.A svest da smo neponovljivo dete Božije nam daje mogućnost da živimo.Foto: ProfimediaKoliko god nam, zbog obmane čulnom stvarnošću nekad bilo teško da u topoverujemo, svako od nas ima svoj put, neponovljiv i tajanstven, jedino Bogu znan.Pošto su ličnosti, uvek jedinstvene i neponovljive, te koje učestvuju u istoriji, isvaka životna situacija u kojoj se one nađu je u nečemu jedinstvena i neponovljiva,dakle nikad do kraja uporediva sa drugim situacijama drugih ličnosti. Ovo nasčuva od malodušnosti u teškim trenucima ali i od preuznošenja nad drugima umomentima uspeha. Ko, onda, od onih koji nisu hodali našim cipelama (dakle, sviostali) ima pravo da nas stavlja u Prokrustovu postelju svojih merila?A evo još jedne istine, možda još teže za prihvatanje jer direktno ranjavanaš ego.Ne postoji izgubljeno vreme i propuštene prilike! Svi ti naizgled uludobačeni sati, dani i godine, čak decenije, pogrešni izbori, strah od neuspeha kojinas je kočio, promašene ljubavi i prijateljstva su nam očigledno BILI POTREBNIda bi postali sve ono što smo sad. Da nije tako, Bog, kao jedini Svedržitelj svegašto je stvoreno, ne bi dopustio da nam se dese stvari koje su nam se desile. A poštojeste tako, onda je vreme iza nas imalo svoju svrhu a mi očigledno nismo bilitoliko pametni i brzi za promenu kao što smo mislili.Ove dve istine su kraci krsta na čijim oštrim ivicama nam valja raspinjatisvoju strast za poređenjem sa drugima i svoju tugu za propuštenim prilikama. Jedini drugi izbor osim ovog nam je očaj, besmisao i zavist prema bližnjima.Pogledajmo sada tog našeg nedavno diplomiranog akademskog građanina. Ilionog srećno oženjenog poznanika (za kog govore da je &quot;uhvatio priliku dok još imavremena&quot;). Hajde za početak da konstatujemo da mi uopšte i ne znamo koji mu je biomotiv da postigne i uradi to što je postigao i uradio &ndash; i time svako naše dalje poređenje sa njim gubi smisao. Nekad je u pitanju lična ambicija, ilidirektnipritisak nekih bliskih ljudi, ili potreba za nadomešćivanjem nečeg što nije imaoa evo sada ima. Često je pak u pitanju ono što je i naša tema ovde &ndash; potreba da sečovek uklopi u društvene norme, u ono što se smatra poželjnim.Foto: ProfimediaDa li nam je jasno da je tom našem poznaniku, ako je sve to uradio samo zato dane bi &quot;štrčao&quot;, gore nego nama! Ne postoji dobra stvar koju možemo uraditi ako namje motiv uklapanje u poželjan obrazac &ndash; samo radi uklapanja. To je kao ulazak upogrešan voz &ndash; svaka stanica do koje nas dovede je pogrešna. Na tome mu zavidimo?Društvene norme i imperativi su za one koji žele da se uklope u prosek; zaličnosti pak Bogu opredeljene i okrenute, slobodne sinove i kćeri Božije su božanske zapovesti, i ništa drugo. Ko normalan želi da bude prosek zbog sameprosečnosti?Naravno, koliko god bio Ličnost, normalan čovek će pročitavši ovopomisliti da nije baš toliko jedinstven i neponovljiv da ne bi nikad i ni na kojinačin mogao biti izmeren i upoređen sa bližnjima. I u pravu je. Jedini ljudi sakojima smo pozvani da se upoređujemo su Bogočovek Isus Hristos i njegovi Sveti. Neuporedivi Bogočovek kao večni i idealni uzor svima nama, sa Kojim se valjaporediti isključivo da bismo uvideli šta nam nedostaje. NJegovi pak Sveti, počevod onih iz prvih vekova Crkve pa do prosijavših u našim danima, kao naši vodičika Hristu, kao oni čijoj paloj prirodi smo bliski, čije duhovne borbe možemorazumeti (naročito ako su živeli u našem vremenu) ali i duhovne pobedeponoviti, i koji nam, zavisno od konkretnog Svetog kog izaberemo kao svog uzora, sanjegovim jedinstvenim darovima i žitijem, bliže ocrtavaju puteve našegživotnog podviga.Hristovoj žrtvi kojom nas je iskupio od greha, smrti i đavola nemamo štadodati. Pogotovo ne zaludnim mučenjem samih sebe.Zato, imamo li drugog izbora osim da verujemo da nas najbolje tek čeka?Završeno na Bogojavljenje, 6/19. januara leta Gospodnjeg 2023.Zašto biti deo &quot;Kulturnog korena&quot;? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturikada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže &quot;Kultura je most između prošlosti i budućnosti.&quot; Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu:nportal.info@gmail.comZabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!BONUS VIDEO:

"NEMA IZGUBLJENOG VREMENA": Propuštene prilike su potrebne

Vaš komentar

Nema komentara