ДРУГИ ЧЕЧЕНСКИ РАТ: Повратак руског угледа и Путинов успон

Први чеченски рат завршио се катстрофално по руску војску. Неодлучност, издаја, уцена и стални напади стравично су деловали на морал руских војника. Русија је паралелно са војном акцијом тражила мировно решење овог конфликта, али и начин да се елиминишу вође побуне - Џохара Дудајева, који је спадао је у бајрактаре чеченског сепаратистичког покрета, а велику популарност Чечена стекао је кад је одбио да потпише савезни уговор којим је Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република реорганизована у Руску Федерацију. Дудајев је одбио и да призна нови устав Русије.Он није био само за отцепљење Чеченије од Руске Федерације, него је своју земљу хтео да одвоји од Ингушетије са којом су чинили јединствену републику. Иначе оба народа су били муслимани.Други чеченски рат започела је Русија26. августа1999. и у њему су руске федералне снаге у великој мери повратиле контролу надсепаратистичкомоблашћуЧеченијом.Други чеченски рат је почео када јеИсламска међународна бригадапредузелаинвазију на Дагестан. Још један узрок рата била су подметања бомби у руским градовима за које је Русија окривилачеченскесепаратисте. Овај поход је поништио исходПрвог чеченског ратау ком је ова област добила де факто независност каоИчкерија. Иако су га многи сматрали унутрашњим сукобом у оквиру Руске федерације, рат је привукао велики бројмуџахединаиз страних земаља.Фото: Јутјуб принткстин/AP ArchiveЏохар Дудајев, лидер и ратни командант непризнате чечнске републике Ичкерије и бивши совјетски ваздухопловни генерал, ликвидиран 21. априла 1996. године у акцији ФСБ-а и руског ратног ваздухопловстваНа почетку рата руска војска и проруска чеченска паравојска су се сукобили у отвореном рату са чеченским сепаратистима и освојили чеченски главни градГрознинакон зимске опсаде која је трајала од краја 1999. до фебруара наредне године. Русија је увела директну управу над Чеченијом у мају 2000. Чеченски герилци широмСеверног Кавказасу наставили да наносе Русима велике губитке још наредних неколико година, док су чеченски терористи извели неколико терористичких напада у самој Русији.Други оружани сукоб у Чеченији је започео само неколико недеља након што је Путин заузео позицију руског премијера. Москва је тврдила да се ради о &quot;антитерористичкој операцији&quot; чији је циљ &quot;ликвидирати терористичке групе које су нашле уточиште у Чеченији&quot;. Како су руске снаге почеле да улазеу ту републику, чеченски председникАслан Масхадовје позвао на преговоре како би се криза решила мирним путем, али је то одбила Москва.Дана 30. августа започет је масовни копнени напад на северну Чеченију, који је имао више успеха јер је овог пута мобилизовано 90.000 војника, двоструко више у поређењу са 35.000 колико их се борило у Првом чеченском рату. Чеченски борци су с друге стране имали тек око 26.000 бораца.Фото: Јутјуб принтскрин/Journeyman PicturesМасхадов је позвао све фракције на уједињену борбу против руске инвазије, али су забележени знакови разједињености у водству јер су неки милитанти тражили &quot;пакт о ненападању&quot; са руским војницима.Хаос и насиље током три године независности Чеченије нагнао је неке да радије подупру Русију у нади да ће им она осигурати ред и стабилност. Међу њима је био иАхмед Кадиров, који се борио на чеченској страни упрвом рату, само да би прешао на руску страну 1999. те касније постао први председник проруске владе. Његови мотиви су наводно дубоко неслагање са јачањем вахабистичког покрета у земљи, као и брига о лошем стању чеченског друштва током Масхадове владавине.Сматра се да су неке руске војне операције олакшали проруски чеченски сарадници унутар саме Чеченије.Истовремено, уМосквису мештани чеченског порекла подвргнути шиканирању и привођењу од стране полиције.Дана 15. септембра, око 15.000 људи се окупило у Грозном како би протестовали против руске инвазије и позвали међународну заједницу да заустави даљу агресију. Новинарима и независним посматрачима није био службено дозвољен пролаз у ратну зону путем руских граничних стражара. Руска влада је навела да је то ради њихове властите заштите. Оним уловљеним странцима који су прошли, руски војници су одузимали видео или фотографске материјале. Поједини страни новинари добили су пропуст уз пратњу руских војника, али им није дозвољен приступ ратишту.Дана21. октобра, око 17:00 сати,бомбардована је средишња пијаца у Грозном,џамијаи једино породилиште које је радило у граду. Најмање 137 цивила је погинуло, а 400 је рањено. Међу мртвима је било и 13. мајки и 15 беба у болници, те 41 особа које се окупило на молитви. Једна жена је изгубила ногу и руку када ју је погодиошрапнелу аутобусу.Фото: ПрофимедиаМеђу жртвама је било и Руса. Приликом стизања вести о овом нападу, руске власти су контрадикторно реаговале: првобитно су изјавили да су &quot;чеченски борци сами узроковали експлозију на пијаци&quot; а затим су потврдили да су они напали пијацу, али да се тамо &quot;продавало оружје иексплозиви, и да су исти уништени у специјалној операцији&quot;.До краја октобра, руски војници су већ контролисали трећину Чеченије. Првобитни руски план о &quot;уништењу терориста&quot; ускоро је проширен на стварање &quot;сигурносне зоне&quot; северно од рекеТерек. До новембра постало је очито да руско напредовање има и још шири циљ, када је војска прешла Терек и кренула на чеченски главни градГрозни.Непознато је да ли је ово био првобитни циљ војне операције или је војска наставила поход након подршке руског становништва. Руски војни врх можда је хтео и освету због пораза у првом рату са Чеченима из 1996, и промену светског мишљења о &quot;пропадању руске војске&quot;.Значајну улогу је можда играла и локација чеченске нафтне инфраструктуре око Грозног у подручјима које су контролисали побуњеници.Постоје назнаке да су руски заповедници научили из грешака првог рата те одлучили умањити губитке на својој страни тако што су артиљеријом и борбеним авионима нападали побуњеничка подручја, па би то искористили да смање подршку становништва побуњеницима тако што су им обећавали да ће поштедети њихова насеља ако чеченски борци оду или се предају.Забрана приступа ратној зони смањила је доток страних новинара.Офанзива на средиште републикеКако се руска војска приближавала Грозном, чеченски отпор је растао и постајао жилавији. Ипак, други највећи чеченски град,Гудермес, пао је 12. новембра 1999, а након његаАргун, источно од Грозног. Ипак, Аргун није пао а да није са собом понио и значајан број Руса -према службеним подацима, најмање 450 војника је погинуло у опсади града, иако је можда број жртава и двоструко већи.Почеткомновембра, значајан број чеченских бораца био је присутан уАлкан-Јурту, како би отвореним држао руту која води из Грозног. Нанели су тешке губитке руским снагама, убивши 70 руских војника пре него што су напустили село. Руске снаге су бомбардовале то село преуласка у њега 1. децембра. Привремено су протерали на стотине мештана, а при томсе догодио и масакр у Алкан-Јуртуу којем је убијено најмање 18 цивила. Постоје незванични подаци да су руске снаге наредне две седмице пљачкали и палили село, вршили силовања, а једноммештанину су наводно и одсекли главу.Фото: ПрофимедиаДана14. децембра руски војници су ушли у град Шали.Након што је 7.12. пао и Урус Мартан, други најмногољуднији град Чеченија са пописа 2010. године, руска војска је опколила Грозни те га ставила под блокаду. Већ 6.12., Грозни је био без струје,пијаће водеигрејањанајмање месец дана.Међународни одбор Црвеног крстапоставио је пумпу која је снабдевала 20.000 становника питком водом. То је постао једини извор воде за многе четврти града, па чак и за оближња села, где се вода превозила камионима.Војска је бацила летке у којима је позвала све грађане да напусте град коридором кроз село Первомајскоје до 11.12. Грађане који нису хтели данапустеград су упозорили да ће их сматрати &quot;терористима и бандитима&quot;, па ће као таквибити &quot;легитимна војна мета&quot;.Запад је критиковаоКремљзбог таквих тактика.Упркос ултиматуму, око 20.000 грађана је остало у Грозном. Средином децембра, забележене су борбе на северу и истоку града, а руски заповедници су најавили да ће град пасти за неколико дана.Ипак, тетврдње су биле преурањене: у наизглед понављању догађаја из 1995. и Првог чеченског рата, у једној заседи је нападнута и уништена колона руских оклопних возила у средишту Грозног, при чему је око 100 војника погинуло. Главни напад на град започео је 25. децембра, али је убрзо остао заглављен због жилавог отпора. Број жртава на руској страни је драматично порастао, а чеченски борци су ипак задржали контролу над средиштем града. До средине јануара 2000, руски напад је изгубио замах па је уследио прекид борби. Руски војнизаповедници су изјавили да је пауза успостављена како би се обележио руски православни Божић и крајРамазана.Изненадна оставка руског председникаБориса Јељцина31. децембра 1999. имала је мало дугорочног учинка на развој рата. Нови заменик председника, тада млади и перспективни Владимир Путин, који је од почетка играо кључну улогу, отпутовао је заНову годинуу Чеченију и изјавио да ће се офанзива наставити. У говору је изјавио како се у рату војници &quot;не боре само за крај тероризма, већ и за крај дезинтеграције Русије&quot;. ГенералиВладимир ШамановиГенадиј Трошевсу потом смењени са позиције вођења операције.Чеченска противофанзиваДана 9. јануара2000. забележени су напади иза линија ратишта која су држали руски војници, пошто су чеченски борци успели тајно да се пробијуиза Аргуна, Гудермеса и Шалија. Тиме су поновили тактику која се испоставила успешном још у првом рату. Герилским ударима успели су да ухвате на спавању руску војску која није стигла да пружи адекватан одговор.Ови противнапади су указали на крхку природу руске контроле иза линије ратишта -слабо обучени војници и тадашње снаге министарства одбране нису били способни војно да контролишуподручја након мрака или лошег времена, чиме су дозволили чеченским борцима да им се прикраду.Фото: ПрофимедиаКао и током првог рата, и овде је дошло до потешкоћа одвајања цивила од војника због тога што су чеченски борци били брзи у кретању изван и унутар линије ратишта. Руски команданти су зато прогласили промену тактика и прогласили да све чеченске мушкарце између 10 и 60 година морају привести како би проверили имају ли везе са борцима.Руско Министарство унутрашњих послова је навело да је &quot;ухапсило преко 10.000 осумњичених Чечена&quot;, од којих је велики број завршио у разним заробљеничким центрима, посебно узаробљеничком центру Чернокозово, у којем су забележенамучењаи окрутно поступање.Рускинапад на Грознипочео је почетком децембра 1999., праћен борбом за суседна насеља. Битка је завршена када је руска војска заузела град 2. фебруара 2000. године. Према званичним руским подацима, најмање 134 федерална војника и непознат број припадника проруских милиција погинуло је у Грозном. Сепаратистичке снаге су такође претрпеле велике губитке, укључујући губитак неколико високих команданата. Руски министар одбранеИгор Сергејеврекао је да је 1.500 сепаратиста убијено покушавајући да напусте Грозни. Сепаратисти су рекли да су изгубили најмање 500 бораца само уминском пољукодАлхан-Кале.Опсада и борбе су опустошиле престоницу као ниједан други европски град од Другог светског рата. Године 2003, Уједињене нације су прогласиле Грозни најразрушенијим градом на Земљи.Руси су такође претрпели велике губитке док су напредовали на другим местима, као и од чеченских контранапада и заседа конвоја. Дана 26. јануара 2000. године, руска влада је објавила да је 1.173 војника убијено у Чеченији од октобра 1999,више него двоструко више од 544 убијених пријављених само 19 дана раније.Тешке борбе праћене масивним гранатирањем и бомбардовањем наставиле су се током зиме 2000. године у планинском југу Чеченије, посебно у подручјима око Аргуна,ВеденаиШатоја, где су борбе у којима су учествовали рускипадобранцибеснеле од 1999. године.Дана 29. фебруара 2000. године, командант Уједињене армијске групеГенадиј Трошевизјавио је да је &bdquo;контратерористичка операција у Чеченији завршена. Сада ће требати још неколико недеља да се покупе отцепљене групе&ldquo;. Руски министар одбране,маршал Руске ФедерацијеИгор Сергејев, проценио је бројчану снагу сепаратиста на између 2.000 и 2.500 људи, &bdquo;раштрканих по целој Чеченији&ldquo;. Истог дана, руску падобранска четуВДВизПскованапали сучеченски и арапски борциу близини селаУлус-Керту јужним чеченским низијама.Најмање 84 руска војника је погинуло у посебно тешким борбама.Рестаурација савезне владеУ мају 2000. године, Владимир Путин је именоваоАхмада Кадироваза привременог шефа промосковске владе. Овај развој догађаја наишао је на брзо одобравање у остатку Русије, али су континуиране смрти руских војника умањиле јавно одушевљење. Дана 23. марта 2003. године, на референдуму је усвојен нови чеченски устав. Устав из 2003. године је Чеченској Републици дао значајан степенаутономије, али ју је и даље чврсто везао за Русију и власт Москве. Устав јеступио на снагу 2. априла исте године.Фото: ПрофимедиаРамзан Кадиров, син Ахмада Кадирова, председника Чеченске Републике од 5. октобра 2003. до атентата 2004. годинеРеферендум је снажно подржала руска влада, али је наишао на оштру критичку реакцију чеченских сепаратиста; многи грађани су одлучили да бојкотују гласање. Ахмад Кадиров је убијен у експлозији бомбе 2004. године. Од децембра 2005. године, његов синРамзан Кадиров, вођа промосковске милиције познате каокадировци, функционише каоде фактовладар Чеченије. Кадиров је постао најмоћнији лидер Чеченије и, у фебруару 2007. године, уз подршку Путина, Рамзан Кадиров је замениоАлуа Алханована месту председника.Иако су борбе великих размера у Чеченији престале, свакодневни напади су се наставили, посебно у јужним деловима Чеченије и преливали су се на оближње територије Кавказа, нарочито након што је основанКавкаски фронт, основан је у мају 2005. године као исламска структурна јединицаоружаних снага Чеченске Републике Ичкериједекретом четвртогпредседникаЧеченскеРепублике Ичкерије,Абдул-Халима Садулајева. Типично, мале сепаратистичке јединице су циљале руске и проруске званичнике,снаге безбедности, војне и полицијске конвоје и возила. Сепаратистичке јединице су користилеимпровизоване експлозивне направе, а понекад су се комбиновале за веће рације.Руске снаге су узвратиле артиљеријским и ваздушним нападима, као и операцијамапротив побуњеника. Већина војника у Чеченији били сууговорници(војници по уговору), за разлику од ранијихрегрута. Док је Русија наставила да одржава војно присуство у Чеченији, федералне снаге су играле мање директне улоге. Прокремљске чеченске снаге под командом Кадирова, познате каокадировци, доминирале су операцијама спровођења закона и безбедности, а многи чланови укључујући и самог Кадировабили су бивши чеченски сепаратисти који су пребегли од 1999. године.Од 2004. године, Кадировци су делимично укључени у две јединице Министарства унутрашњих послова,СевернуиЈужну. Две друге јединице чеченских промосковских снага,ИстокиЗапад, биле су под командомСулима Јамадајева(Исток) иСаида-Магомеда Какијева(Запад) и њихових људи. Укључивање Кадировца побољшало је ефикасност руских операција против побуњеника, вероватно због тога што су чеченски војници имали потенцијалне предности над Русима у погледу прикупљања обавештајних података о локалним побуњеницима.Дана 16. априла 2009. године, шеф ФСБ-а,Александар Бортников, објавио је да је Русија окончала своју &bdquo;антитерористичку операцију&ldquo; у Чеченији, тврдећи да је стабилност враћена на територију.Director of the Federal Security Service Alexander Bortnikov reported to the President on the work of the National Anti-Terrorism Committee https://t.co/FH4mEYPSCx pic.twitter.com/8w1aj3YQhQ&mdash; President of Russia (@KremlinRussia_E) June 16, 2020- Одлука има за циљ стварање услова за будућу нормализацију ситуације у републици, њену обнову и развој њене социо-економске сфере -изјавио је Бортников.Иако се Чеченија углавном стабилизовала, и даље је било сукоба са милитантима у оближњим регионима Дагестана и Ингушетије.Самоубилачки нападиИзмеђу јуна 2000. и септембра 2004. године, чеченски побуњеници су својој тактици додалисамоубилачке нападе. Током овог периода, догодило се 23 самоубилачка напада повезана са Чеченима у Чеченији и ван ње, а посебно је билоузимање талаца у основној школи у Беслану, у којем је погинуло најмање 334 људи.Фото: Анђела СтевановићФото: Анђела СтевановићАтентатиОбе стране у рату извршиле су вишеструке атентате. Најзначајнији од њих су убиство бившег чеченског председника у егзилу,Зелимхана Јандарбијева, 13. фебруара 2004. у Катару и убиство старијег Кадирова 9. маја 2004. током параде у Грозном.Кавкаски фронтИако су антируски локални устанци на Северном Кавказу почели чак и пре рата, у мају 2005. године, два месеца након Масахдовљеве смрти, чеченски сепаратисти су званично објавили да су формиралиКавкаски фронту оквиру &bdquo;реформе система војно-политичке моћи&ldquo;. Заједно са чеченским, дагестанским и ингушким &bdquo;секторима&ldquo;, били су укључени иСтавропољски,Кабардино-Балкарски,Краснодарски,Карачајско-Черкески,ОсетијскииАдигејскиџемаати. То је значило да су практично сви региони руског југа били укључени у непријатељства.Чеченски сепаратистички покрет преузео је нову улогу званичног идеолошког, логистичког и, вероватно, финансијског средишта нове побуне на Северном Кавказу. Све чешћи сукоби између федералних снага и локалних милитаната наставили су се у Дагестану, док су спорадичне борбе избиле у другим регионима јужне Русије, попут Ингушетије, апосебно у Наљчику13. октобра 2005. године.Жртве Другог чеченског ратаУ Другом чеченском рату, убијено је преко 60.000 бораца и небораца.Процене цивилних жртава се значајно разликују. Према промосковској чеченској влади, 160.000 бораца и небораца је погинуло или нестало у два рата, укључујући 30.000&ndash;40.000 Чечена и око 100.000 Руса,док је сепаратистички лидер Аслан Масхадов (преминуо) више пута тврдио да је око 200.000 етничких Чечена погинуло као последица два сукоба.Извештај Ал Џазире из 2005. године проценио је да је укупан број жртава у два рата, укључујући цивиле и борце, око 300.000.Као и у случају војних губитака, ове тврдње се не могу независно проверити. Према подацима руске групе за људска праваМеморијализ 2007. године, до 25.000 цивила је погинуло или нестало од 1999. године.Према подацима Амнести интернешенела из 2007. године, у другом рату је погинуло до 25.000 цивила од 1999. године, а до 5.000 људи се води као нестало.Међутим, Руско-чеченско друштво пријатељства проценило је укупан број жртава у два рата на око 150.000 до 200.000 цивила.БОНУС ВИДЕО:

ДРУГИ ЧЕЧЕНСКИ РАТ: Повратак руског угледа и Путинов успон

Vaš komentar

Nema komentara