PROUČAVALI NAJSTARIJU ŽENU SVETA Ovo je ključ zdravog starenja

Lekariu Španijisproveli su niz sveobuhvatnih testova na Mariji i otkrili da je, uprkosjasnim znakovima duboke starosti, niz bioloških činilacaštitio od bolesti koje inače prate poslednje godine života. - Uobičajeno je pravilo da s godinama postajemo bolesniji, ali ona je bila izuzetaki želeli smo da razumemozašto -izjavio je drManel Esteler sa Instituta za istraživanje leukemije Josep Kareras u Barseloni. - Prvi put smo uspeli da odvojimostarost od bolesti.Godinama pre smrti, sama Branjas pozvala je naučnike da je proučavaju. Rođena je u San Francisku 1907. godine, a 1915. preselila se u Kataloniju. Preživela je dva svetska rata, Španski građanski rat i pandemiju Kovida, od kojeg se oporavila u 113. godini.Štasu otkrili testovi?Koristeći uzorke krvi, sline, urina i stolice prikupljene godinu dana prie njene smrti, Esteler i njegov tim stvorili su detaljnu sliku njene biologije. Analizirali su genetiku, aktivnost gena, nivoproteina u krvi, nusprodukte metabolizma te raznolikost crevnih mikroba. Otkrili su da su zaštitne kapice na krajevima njenih hromozoma, telomere,bile vrlokratke, što je jasan znak starosti ćelija. NJen imuni sistemtakođeje pokazivao znake starenja i sklonost upalama, a stekla je i mutacije koje mogu da dovedudo leukemije.Foto: ShutterstockIpak, Branjas je bila izvanredno zaštićena. Esteler objašnjava da su je upravo vrlo kratketelomeremožda štitileod raka, ograničavajući dalju deobu ćelija. NJen DNK sadržao je varijante gena koje su štitile srce i mozak od bolesti i demencije. Imala je niske nivoeupale u telu, što je smanjilo rizik od raka i dijabetesa, te metabolizam holesterola i masti. - Sve je to ključno jer je povezano sa bolestima koje su tipične za starije osobe i na kraju vas ubiju -rekao je Esteler.Biološki mlađa desetak godinaTim je pomoću epigenetskih satova, koji prate obrasce ekspresije gena, procenio njenu biološku starost. - Bila je najmanje 10 do 15 godina mlađa [od svoje hronološke starosti] -rekaoje Esteler. NJen crevni mikrobiom takođeje bio iznenađujuće mlad, sa obiljem bakterije Bifidobakterium, koja se smatra korisnom za zdravlje.Foto: ProfimediaMeđutim, njen dug život nije bio samo posledica genetike. Branjas nije bila gojazna, jela je puno jogurta, nije pušila ni pila alkohol te je održavala bogat društveni život sa prijateljima i porodicom. Sve je to zasigurno doprinelo njenoj dugovečnosti, ističe Esteler.Put prema novim terapijamaNaučnici se nadaju da će ovo bogatstvo informacija pomoći u razvoju novih tretmana koji će ljudima omogućiti da ostanu zdravi u starosti. - Možemo da razvijemolekove za reprodukciju dejstavadobrih gena -rekao je Esteler. - Marijini roditelji dali su joj vrlo dobre gene, ali mi ne možemo da biramosvoje roditelje.Profesor Žoao Pedro de Magalhes sa Univerzitetau Birmingemu složio se: - Ovi iznimni slučajevi dugovečnosti mogli bi da pružeuvid u to kako gracioznije stariti. Ako bismo mogli da otkrijemokoji su specifični geni povezani sa ekstremnom ljudskom dugovečnošću i zdravom starošću, to bi moglo da pružitragove o mehanizmima starenja, kao i o ciljevima za razvoj intervencija koje bi svima omogućile duži, zdraviji život.BONUS VIDEO:

PROUČAVALI NAJSTARIJU ŽENU SVETA Ovo je ključ zdravog starenja

Vaš komentar

Nema komentara