Lekari u Španiji sproveli su niz sveobuhvatnih testova na Mariji i otkrili da je, uprkos jasnim znakovima duboke starosti, niz bioloških činilaca štitio od bolesti koje inače prate poslednje godine života. - Uobičajeno je pravilo da s godinama postajemo bolesniji, ali ona je bila izuzetak i želeli smo da razumemo zašto - izjavio je dr Manel Esteler sa Instituta za istraživanje leukemije Josep Kareras u Barseloni. - Prvi put smo uspeli da odvojimo starost od bolesti.
Godinama pre smrti, sama Branjas pozvala je naučnike da je proučavaju. Rođena je u San Francisku 1907. godine, a 1915. preselila se u Kataloniju. Preživela je dva svetska rata, Španski građanski rat i pandemiju Kovida, od kojeg se oporavila u 113. godini.
Šta su otkrili testovi?
Koristeći uzorke krvi, sline, urina i stolice prikupljene godinu dana prie njene smrti, Esteler i njegov tim stvorili su detaljnu sliku njene biologije. Analizirali su genetiku, aktivnost gena, nivo proteina u krvi, nusprodukte metabolizma te raznolikost crevnih mikroba. Otkrili su da su zaštitne kapice na krajevima njenih hromozoma, telomere, bile vrlo kratke, što je jasan znak starosti ćelija. NJen imuni sistem takođe je pokazivao znake starenja i sklonost upalama, a stekla je i mutacije koje mogu da dovedu do leukemije.
Foto: Shutterstock
Ipak, Branjas je bila izvanredno zaštićena. Esteler objašnjava da su je upravo vrlo kratke telomere možda štitile od raka, ograničavajući dalju deobu ćelija. NJen DNK sadržao je varijante gena koje su štitile srce i mozak od bolesti i demencije. Imala je niske nivoe upale u telu, što je smanjilo rizik od raka i dijabetesa, te metabolizam holesterola i masti. - Sve je to ključno jer je povezano sa bolestima koje su tipične za starije osobe i na kraju vas ubiju - rekao je Esteler.
Biološki mlađa desetak godina
Tim je pomoću epigenetskih satova, koji prate obrasce ekspresije gena, procenio njenu biološku starost. - Bila je najmanje 10 do 15 godina mlađa [od svoje hronološke starosti] - rekao je Esteler. NJen crevni mikrobiom takođe je bio iznenađujuće mlad, sa obiljem bakterije Bifidobakterium, koja se smatra korisnom za zdravlje.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Međutim, njen dug život nije bio samo posledica genetike. Branjas nije bila gojazna, jela je puno jogurta, nije pušila ni pila alkohol te je održavala bogat društveni život sa prijateljima i porodicom. Sve je to zasigurno doprinelo njenoj dugovečnosti, ističe Esteler.
Put prema novim terapijama
Naučnici se nadaju da će ovo bogatstvo informacija pomoći u razvoju novih tretmana koji će ljudima omogućiti da ostanu zdravi u starosti. - Možemo da razvijemo lekove za reprodukciju dejstava dobrih gena - rekao je Esteler. - Marijini roditelji dali su joj vrlo dobre gene, ali mi ne možemo da biramo svoje roditelje.
Profesor Žoao Pedro de Magalhes sa Univerziteta u Birmingemu složio se: - Ovi iznimni slučajevi dugovečnosti mogli bi da pruže uvid u to kako gracioznije stariti. Ako bismo mogli da otkrijemo koji su specifični geni povezani sa ekstremnom ljudskom dugovečnošću i zdravom starošću, to bi moglo da pruži tragove o mehanizmima starenja, kao i o ciljevima za razvoj intervencija koje bi svima omogućile duži, zdraviji život.
BONUS VIDEO:
