Лекари у Шпанији спровели су низ свеобухватних тестова на Марији и открили да је, упркос јасним знаковима дубоке старости, низ биолошких чинилаца штитио од болести које иначе прате последње године живота. - Уобичајено је правило да с годинама постајемо болеснији, али она је била изузетак и желели смо да разумемо зашто - изјавио је др Манел Естелер са Института за истраживање леукемије Јосеп Карерас у Барселони. - Први пут смо успели да одвојимо старост од болести.
Годинама пре смрти, сама Брањас позвала је научнике да је проучавају. Рођена је у Сан Франциску 1907. године, а 1915. преселила се у Каталонију. Преживела је два светска рата, Шпански грађански рат и пандемију Ковида, од којег се опоравила у 113. години.
Шта су открили тестови?
Користећи узорке крви, слине, урина и столице прикупљене годину дана прие њене смрти, Естелер и његов тим створили су детаљну слику њене биологије. Анализирали су генетику, активност гена, ниво протеина у крви, нуспродукте метаболизма те разноликост цревних микроба. Открили су да су заштитне капице на крајевима њених хромозома, теломере, биле врло кратке, што је јасан знак старости ћелија. Њен имуни систем такође је показивао знаке старења и склоност упалама, а стекла је и мутације које могу да доведу до леукемије.
Фото: Shutterstock
Ипак, Брањас је била изванредно заштићена. Естелер објашњава да су је управо врло кратке теломере можда штитиле од рака, ограничавајући даљу деобу ћелија. Њен ДНК садржао је варијанте гена које су штитиле срце и мозак од болести и деменције. Имала је ниске нивое упале у телу, што је смањило ризик од рака и дијабетеса, те метаболизам холестерола и масти. - Све је то кључно јер је повезано са болестима које су типичне за старије особе и на крају вас убију - рекао је Естелер.
Биолошки млађа десетак година
Тим је помоћу епигенетских сатова, који прате обрасце експресије гена, проценио њену биолошку старост. - Била је најмање 10 до 15 година млађа [од своје хронолошке старости] - рекао је Естелер. Њен цревни микробиом такође је био изненађујуће млад, са обиљем бактерије Бифидобактериум, која се сматра корисном за здравље.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Међутим, њен дуг живот није био само последица генетике. Брањас није била гојазна, јела је пуно јогурта, није пушила ни пила алкохол те је одржавала богат друштвени живот са пријатељима и породицом. Све је то засигурно допринело њеној дуговечности, истиче Естелер.
Пут према новим терапијама
Научници се надају да ће ово богатство информација помоћи у развоју нових третмана који ће људима омогућити да остану здрави у старости. - Можемо да развијемо лекове за репродукцију дејстава добрих гена - рекао је Естелер. - Маријини родитељи дали су јој врло добре гене, али ми не можемо да бирамо своје родитеље.
Професор Жоао Педро де Магалхес са Универзитета у Бирмингему сложио се: - Ови изнимни случајеви дуговечности могли би да пруже увид у то како грациозније старити. Ако бисмо могли да откријемо који су специфични гени повезани са екстремном људском дуговечношћу и здравом старошћу, то би могло да пружи трагове о механизмима старења, као и о циљевима за развој интервенција које би свима омогућиле дужи, здравији живот.
БОНУС ВИДЕО:
