"SUZE SU MI KRENULE" Ispovest čoveka kome je Halid pomogao

Halid Bešlić, umetnik kojeg je volela cela bivša Jugoslavija, nije ostao upamćen samo po svojim vanvremenskim hitovima, već i po ogromnom srcu koje je imao.Bio je jedan od onih ljudi koji su pomagali tiho, bez pompe, bez kamera. NJegova dobrota bila je iskrena i skromna, nikada nije želeo da se hvali svojim humanitarnim delima, a priče o njegovoj pomoći često su stizale od drugih, zahvalnih ljudi.Jedna takva priča danas se ponovo deli po mrežama. I možda najbolje opisuje kakav je Halid zaista bio, ne samo veliki pevač, već i veliki čovek.Foto: ATA images/ZIPA photo/B. Zdrinja- Bilo je to davno&hellip; ali dan kad sam sreo njega, pamtiću dok sam živ. Život nije bio lak. Troje dece, mala plata, svakodnevna borba da se sastavi kraj s krajem. Radio sam u fabrici koja nije plaćala mnogo, ali to je bilo sve što sam imao. Jednog hladnog dana pred zimu, pozove me šef u kancelariju. Pogleda me i kaže: &bdquo;Još danas radi, od sutra više ne trebaš dolaziti. Nema posla.&ldquo; U tom trenutku kao da mi se ceo svet srušio. Znao sam da me kod kuće čekaju žena i deca. Žena se trudila da ne pokazuje brigu, ali oboje smo znali &mdash; ništa nemamo. A sad ni posao. Krenuo sam kući pešice, jer nisam imao ni za autobus. Svratim u prodavnicu da kupim ono malo što smo mogli priuštiti &mdash; litar ulja, malo soli i pet kila brašna. Izlazim iz radnje, glava mi je puna briga, ruke mi se tresu. Dok hodam blatnjavim putem, suze mi same naviru. U jednom trenutku čujem kako auto dolazi iza mene. Mahnem, više iz očaja nego nade. I čudo &mdash; auto staje. Sedam unutra, sav mokar, prljav i umoran. Vozač me pogleda i upita: &bdquo;Znaš li ti mene?&ldquo; Kažem: &bdquo;Ne znam, gospodine.&ldquo; Nasmeja se, onako toplo, ljudski. Pita me kuda idem. Počnem da pričam &mdash; ostao bez posla, troje dece, jedva preživljavamo. Sluša me, klimne glavom i skrene kod velikog marketa. Kaže: &bdquo;Sačekaj me ovde.&ldquo; Posle nekog vremena vraća se sa punim kolicima. Sve to stavlja u gepek i kaže: &bdquo;Idemo, vozićemo se do tvoje kuće.&ldquo; Kad smo stigli, kaže mi: &bdquo;Uzmi, sve ovo je tvoje.&ldquo; Otvorim gepek &mdash; unutra brašno, ulje, konzerve, mleko, slatkiši za decu&hellip; više nego što sam ikad uneo u kuću. Pukao sam. Suze su mi same krenule, onako tiho, muški. A onda izvadi novac, pruži mi i kaže: &bdquo;Evo, da prebrodiš ovu zimu dok ne staneš na noge.&ldquo; Bio sam zatečen. Pogledam ga i pitam:&bdquo;Molim vas, recite mi ko ste. Da znam kome da zahvalim.&ldquo; On se samo nasmeja i kaže: &bdquo;Ja sam Halid Bešlić, pevač.&ldquo; Ništa više. Seo je u auto, mahnuo i otišao. A ja sam ostao da stojim na kapiji, u snegu koji je tek počeo da pada. Gledao sam za tim autom i mislio: &bdquo;Ima još dobrih ljudi na ovom svetu.&ldquo; Tog dana nisam dobio samo hranu i novac. Dobio sam nadu. Dobio sam veru u ljude. Dobio sam potvrdu da dobrota i dalje postoji, da još ima onih koji pomažu iz srca &mdash; tiho, iskreno, bez da ikada traže išta zauzvrat.- Halide, hvala ti.Nikad ti to neću zaboraviti.Zahvalan sam ti dok god dišem.Foto: ATA images/ZIPA photo/B. ZdrinjaNije želeo da počiva u Aleji velikana u SarajevuPodsetimo, Halid Bešlić, legendarni pevač, sahranjen je u ponedeljak, 13. oktobra, na sarajevskom groblju Bare. Jedan detalj nije mogao da prođe nezapaženo, a to je položaj njegove večne kuće.Radnik na groblju Rusmir, kaže da je Halid sam izabrao grobno mesto, čemu je i svedočio kada je pevač posetio Bare pre nego što je smešten u bolnicu.- Halid je bio ovde i tražio je da kada dođe vreme, bude sahranjen ovde, među običnim ljudima - rekao je Rusmir i dodao:- To samo pokazuje koliko je bio skroman.BONUS VIDEO:

"SUZE SU MI KRENULE" Ispovest čoveka kome je Halid pomogao

Vaš komentar

Nema komentara