"СУЗЕ СУ МИ КРЕНУЛЕ" Исповест човека коме је Халид помогао

Халид Бешлић, уметник којег је волела цела бивша Југославија, није остао упамћен само по својим ванвременским хитовима, већ и по огромном срцу које је имао.Био је један од оних људи који су помагали тихо, без помпе, без камера. Његова доброта била је искрена и скромна, никада није желео да се хвали својим хуманитарним делима, а приче о његовој помоћи често су стизале од других, захвалних људи.Једна таква прича данас се поново дели по мрежама. И можда најбоље описује какав је Халид заиста био, не само велики певач, већ и велики човек.Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. Здриња- Било је то давно&hellip; али дан кад сам срео њега, памтићу док сам жив. Живот није био лак. Троје деце, мала плата, свакодневна борба да се састави крај с крајем. Радио сам у фабрици која није плаћала много, али то је било све што сам имао. Једног хладног дана пред зиму, позове ме шеф у канцеларију. Погледа ме и каже: &bdquo;Још данас ради, од сутра више не требаш долазити. Нема посла.&ldquo; У том тренутку као да ми се цео свет срушио. Знао сам да ме код куће чекају жена и деца. Жена се трудила да не показује бригу, али обоје смо знали &mdash; ништа немамо. А сад ни посао. Кренуо сам кући пешице, јер нисам имао ни за аутобус. Свратим у продавницу да купим оно мало што смо могли приуштити &mdash; литар уља, мало соли и пет кила брашна. Излазим из радње, глава ми је пуна брига, руке ми се тресу. Док ходам блатњавим путем, сузе ми саме навиру. У једном тренутку чујем како ауто долази иза мене. Махнем, више из очаја него наде. И чудо &mdash; ауто стаје. Седам унутра, сав мокар, прљав и уморан. Возач ме погледа и упита: &bdquo;Знаш ли ти мене?&ldquo; Кажем: &bdquo;Не знам, господине.&ldquo; Насмеја се, онако топло, људски. Пита ме куда идем. Почнем да причам &mdash; остао без посла, троје деце, једва преживљавамо. Слуша ме, климне главом и скрене код великог маркета. Каже: &bdquo;Сачекај ме овде.&ldquo; После неког времена враћа се са пуним колицима. Све то ставља у гепек и каже: &bdquo;Идемо, возићемо се до твоје куће.&ldquo; Кад смо стигли, каже ми: &bdquo;Узми, све ово је твоје.&ldquo; Отворим гепек &mdash; унутра брашно, уље, конзерве, млеко, слаткиши за децу&hellip; више него што сам икад унео у кућу. Пукао сам. Сузе су ми саме кренуле, онако тихо, мушки. А онда извади новац, пружи ми и каже: &bdquo;Ево, да пребродиш ову зиму док не станеш на ноге.&ldquo; Био сам затечен. Погледам га и питам:&bdquo;Молим вас, реците ми ко сте. Да знам коме да захвалим.&ldquo; Он се само насмеја и каже: &bdquo;Ја сам Халид Бешлић, певач.&ldquo; Ништа више. Сео је у ауто, махнуо и отишао. А ја сам остао да стојим на капији, у снегу који је тек почео да пада. Гледао сам за тим аутом и мислио: &bdquo;Има још добрих људи на овом свету.&ldquo; Тог дана нисам добио само храну и новац. Добио сам наду. Добио сам веру у људе. Добио сам потврду да доброта и даље постоји, да још има оних који помажу из срца &mdash; тихо, искрено, без да икада траже ишта заузврат.- Халиде, хвала ти.Никад ти то нећу заборавити.Захвалан сам ти док год дишем.Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. ЗдрињаНије желео да почива у Алеји великана у СарајевуПодсетимо, Халид Бешлић, легендарни певач, сахрањен је у понедељак, 13. октобра, на сарајевском гробљу Баре. Један детаљ није могао да прође незапажено, а то је положај његове вечне куће.Радник на гробљу Русмир, каже да је Халид сам изабрао гробно место, чему је и сведочио када је певач посетио Баре пре него што је смештен у болницу.- Халид је био овде и тражио је да када дође време, буде сахрањен овде, међу обичним људима - рекао је Русмир и додао:- То само показује колико је био скроман.БОНУС ВИДЕО:

"СУЗЕ СУ МИ КРЕНУЛЕ" Исповест човека коме је Халид помогао

Ваш коментар

Нема коментара