УМЕТНОСТ ЈЕ МАРАТОН: Страхиња наступао са светским звездама

Страхиња је са своје двадесет и четири године успео да оствари историјске успехе.Он је први контрабасиста у историји који је освојио престижну Златну медаљу &ldquo;Гуилдхалл Сцхоол оф Мусиц анд Драма&rdquo;, престижне лондонске институције која је основана давне 1880, а награде додељује од 1915. године, тако да је Страхињино име исписано уз имена неких од највећих светских уметника.Највећа медијска кућа за класичну музику Цлассиц ФМ је Страхињу сврстала међу 30 невероватних младих уметника из целог света, а представљен је и у 10 Мен Магазине као &ldquo;Тхе неxт биг тхинг ин цлассицал мусиц&rdquo;.Његов уметнички израз превазилази границе класичне музике, па је током Лондонске недеље моде, сарађивао са дизајнером Патриком Мекдауелом, а наступао је и на сцени Роyал Opera Хоусе уз балетске звезде Мајару Магри и Каспара Ленча.Поред уметничких успеха, Страхиња се посвећено бави и хуманитарним радом, наступајући у Лондону за помоћ деци из бивших југословенских република, на Светосавском балу под покровитељством Хиландарског манастира, као и за хуманитарну организацију Лифелине, чији је покровитељ Њ.К.В. принцеза Катарина од Србије.Овај Београђанин тренутно завршава постдипломске студије на Гуилдхалл школи код реномиране виолончелисткиње Луиз Хопкинс, а већ је наступао у 13 земаља света, у дворанама као што су Берлинска филхармонија, Паришка филхармонија, Барбикан у Лондону и Елизабет хала у Бриселу, а недавно је по први пут наступио у престижном Wигморе Халл-у.Страхиња је са нама причао о свом извођењу, наградама и наредним наступима.Фото: L&agrave;szl&oacute; Emmer- Када се јавила твоја љубав према музици, можеш ли нам описати како настаје твоја музика и какав је осећај бити млади признати музичар?Љубав према музици јавила се постепено, нисам био дете које је одмах знало да ће постати музичар. Након што сам се повредио и престао да се бавим спортом, музика је дошла спонтано и отворила потпуно нови свет. Мој процес стварања заснива се на искрености, свака интерпретација мора да има емоцију и смисао. Бити млад уметник данас је привилегија, али и велика одговорност, јер живимо у времену када се све брзо мења, па мораш стално да проналазиш свој глас.- Наступао си са светски признатим звездама. Да ли су ти они дали савете када је реч о стваралаштву и наступу?Највреднији савети долазе из самог искуства сарадње, начин на који се припремају, њихова дисциплина и однос према музици често говоре више од било којих речи. Уметници тог формата зраче мирноћом и сигурношћу, и то је нешто што се преноси. Свака сарадња ме научила да је уметност процес који никада не престаје.- Како те је прихватила публика у Србији, шта за тебе представља наступ на БЕМУС-у и са Карлом Понтијем?Публика у Србији ме увек прима са много емоција и топлине, и то је нешто што не може да се пореди ни са чим, додатно када сам видео колико је младих дошло на концерт ми је било посебно драго. Наступ на БЕМУС-у за мене је посебно важан јер је то фестивал који сам као дете посматрао с дивљењем. Рад са маестром Карлом Понтијем је велико искуство и дефинитивно за памћење.- Која си признања добио у Лондону и која је разлика у студирању у Енглеској и Србији?Најзначајније признање свакако је Златна медаља Гуилдхалл школе &ndash; први пут додељена контрабасисти у историји те институције. Студирање у Енглеској доноси огромну разноликост, отвореност и приступ уметности без ограничења. У Србији постоји снажна школа и изузетни професори, али систем у Лондону више подстиче индивидуалност и експеримент.View this post on InstagramA post shared by Strahinja Mitrović (@strahinjadb)- Да ли има српских музичких традиционалних елемената у твом стваралаштву?Има, и то не у буквалном смислу, већ у духу музике. Понекад се ти елементи провуку кроз ритам, мелодијску линију или карактер звука. Наше наслеђе има огромну снагу и носи аутентичност коју је немогуће копирати, трудим се да то увек буде присутно, макар као суптилан потпис.- Како се осећаш када те пореде са великим звездама? Са ким би желео да наступаш?Поређења су увек ласкава, али искрено, трудим се да не размишљам о томе. Сваки уметник има свој пут. Више ме инспирише идеја сарадње, волео бих да свирам са уметницима који померају границе, било да долазе из класичне музике или других уметничких области.- Учесник си многих хуманитарних акција. Да ли можемо очекивати поново неко хуманитарно музичко дружење?Хуманитарни концерти су ми увек посебно важни јер подсећају на то да музика има моћ да мења ствари и повезује људе. Сигурно планирам да наставим с таквим пројектима, сваки пут када музика може да помогне, то је њен најлепши смисао.- Колико и да ли су ти важне награде?- Награде су лепе јер потврђују труд, али нису циљ саме по себи. Оне долазе као резултат континуитета и посвећености. До сада сам имао част да освојим неколико значајних признања, међу којима су Принце&rsquo;с Призе, Силвер Медал, Wигморе Призе и, наравно, Златна медаља Гуилдхалл школе. Све те награде за мене су пре свега подстицај да наставим да растем и да сваку следећу изведбу доживим као нови изазов. Ипак, оно што остаје најважније јесте процес, однос према музици и искреност у ономе што радим.- Где ћеш ускоро наступати?- У наредном периоду чека ме неколико концерата у Лондону и Италији, а посебно се радујем повратку на домаћу сцену. Сваки наступ у Србији има посебан значај, то је увек повратак коренима.Шта би поручио младим уметницима?- Да не траже пречице и да не сумњају у свој израз. Уметност није спринт, већ маратон, захтева стрпљење, истрајност и храброст да будете аутентични. И најважније: уживајте у процесу, јер у њему се крије суштина свега.View this post on InstagramA post shared by Strahinja Mitrović (@strahinjadb)БОНУС ВИДЕО:

УМЕТНОСТ ЈЕ МАРАТОН: Страхиња наступао са светским звездама

Vaš komentar

Nema komentara