Strahinja je sa svoje dvadeset i četiri godine uspeo da ostvari istorijske uspehe.
On je prvi kontrabasista u istoriji koji je osvojio prestižnu Zlatnu medalju “Guildhall School of Music and Drama”, prestižne londonske institucije koja je osnovana davne 1880, a nagrade dodeljuje od 1915. godine, tako da je Strahinjino ime ispisano uz imena nekih od najvećih svetskih umetnika.
Najveća medijska kuća za klasičnu muziku Classic FM je Strahinju svrstala među 30 neverovatnih mladih umetnika iz celog sveta, a predstavljen je i u 10 Men Magazine kao “The next big thing in classical music”.
NJegov umetnički izraz prevazilazi granice klasične muzike, pa je tokom Londonske nedelje mode, sarađivao sa dizajnerom Patrikom Mekdauelom, a nastupao je i na sceni Royal Opera House uz baletske zvezde Majaru Magri i Kaspara Lenča.
Pored umetničkih uspeha, Strahinja se posvećeno bavi i humanitarnim radom, nastupajući u Londonu za pomoć deci iz bivših jugoslovenskih republika, na Svetosavskom balu pod pokroviteljstvom Hilandarskog manastira, kao i za humanitarnu organizaciju Lifeline, čiji je pokrovitelj NJ.K.V. princeza Katarina od Srbije.
Pročitajte još
Ovaj Beograđanin trenutno završava postdiplomske studije na Guildhall školi kod renomirane violončelistkinje Luiz Hopkins, a već je nastupao u 13 zemalja sveta, u dvoranama kao što su Berlinska filharmonija, Pariška filharmonija, Barbikan u Londonu i Elizabet hala u Briselu, a nedavno je po prvi put nastupio u prestižnom Wigmore Hall-u.
Strahinja je sa nama pričao o svom izvođenju, nagradama i narednim nastupima.
Foto: Làszló Emmer
- Kada se javila tvoja ljubav prema muzici, možeš li nam opisati kako nastaje tvoja muzika i kakav je osećaj biti mladi priznati muzičar?
LJubav prema muzici javila se postepeno, nisam bio dete koje je odmah znalo da će postati muzičar. Nakon što sam se povredio i prestao da se bavim sportom, muzika je došla spontano i otvorila potpuno novi svet. Moj proces stvaranja zasniva se na iskrenosti, svaka interpretacija mora da ima emociju i smisao. Biti mlad umetnik danas je privilegija, ali i velika odgovornost, jer živimo u vremenu kada se sve brzo menja, pa moraš stalno da pronalaziš svoj glas.
- Nastupao si sa svetski priznatim zvezdama. Da li su ti oni dali savete kada je reč o stvaralaštvu i nastupu?
Najvredniji saveti dolaze iz samog iskustva saradnje, način na koji se pripremaju, njihova disciplina i odnos prema muzici često govore više od bilo kojih reči. Umetnici tog formata zrače mirnoćom i sigurnošću, i to je nešto što se prenosi. Svaka saradnja me naučila da je umetnost proces koji nikada ne prestaje.
- Kako te je prihvatila publika u Srbiji, šta za tebe predstavlja nastup na BEMUS-u i sa Karlom Pontijem?
Publika u Srbiji me uvek prima sa mnogo emocija i topline, i to je nešto što ne može da se poredi ni sa čim, dodatno kada sam video koliko je mladih došlo na koncert mi je bilo posebno drago. Nastup na BEMUS-u za mene je posebno važan jer je to festival koji sam kao dete posmatrao s divljenjem. Rad sa maestrom Karlom Pontijem je veliko iskustvo i definitivno za pamćenje.
- Koja si priznanja dobio u Londonu i koja je razlika u studiranju u Engleskoj i Srbiji?
Najznačajnije priznanje svakako je Zlatna medalja Guildhall škole – prvi put dodeljena kontrabasisti u istoriji te institucije. Studiranje u Engleskoj donosi ogromnu raznolikost, otvorenost i pristup umetnosti bez ograničenja. U Srbiji postoji snažna škola i izuzetni profesori, ali sistem u Londonu više podstiče individualnost i eksperiment.
- Da li ima srpskih muzičkih tradicionalnih elemenata u tvom stvaralaštvu?
Ima, i to ne u bukvalnom smislu, već u duhu muzike. Ponekad se ti elementi provuku kroz ritam, melodijsku liniju ili karakter zvuka. Naše nasleđe ima ogromnu snagu i nosi autentičnost koju je nemoguće kopirati, trudim se da to uvek bude prisutno, makar kao suptilan potpis.
- Kako se osećaš kada te porede sa velikim zvezdama? Sa kim bi želeo da nastupaš?
Poređenja su uvek laskava, ali iskreno, trudim se da ne razmišljam o tome. Svaki umetnik ima svoj put. Više me inspiriše ideja saradnje, voleo bih da sviram sa umetnicima koji pomeraju granice, bilo da dolaze iz klasične muzike ili drugih umetničkih oblasti.
- Učesnik si mnogih humanitarnih akcija. Da li možemo očekivati ponovo neko humanitarno muzičko druženje?
Humanitarni koncerti su mi uvek posebno važni jer podsećaju na to da muzika ima moć da menja stvari i povezuje ljude. Sigurno planiram da nastavim s takvim projektima, svaki put kada muzika može da pomogne, to je njen najlepši smisao.
- Koliko i da li su ti važne nagrade?
- Nagrade su lepe jer potvrđuju trud, ali nisu cilj same po sebi. One dolaze kao rezultat kontinuiteta i posvećenosti. Do sada sam imao čast da osvojim nekoliko značajnih priznanja, među kojima su Prince’s Prize, Silver Medal, Wigmore Prize i, naravno, Zlatna medalja Guildhall škole. Sve te nagrade za mene su pre svega podsticaj da nastavim da rastem i da svaku sledeću izvedbu doživim kao novi izazov. Ipak, ono što ostaje najvažnije jeste proces, odnos prema muzici i iskrenost u onome što radim.
- Gde ćeš uskoro nastupati?
- U narednom periodu čeka me nekoliko koncerata u Londonu i Italiji, a posebno se radujem povratku na domaću scenu. Svaki nastup u Srbiji ima poseban značaj, to je uvek povratak korenima.
Šta bi poručio mladim umetnicima?
- Da ne traže prečice i da ne sumnjaju u svoj izraz. Umetnost nije sprint, već maraton, zahteva strpljenje, istrajnost i hrabrost da budete autentični. I najvažnije: uživajte u procesu, jer u njemu se krije suština svega.
BONUS VIDEO:
