"Mamine kosti tražim 26 godina, UBIJENA i bačena pored puta"

Velika Marina prepoznala je u Miri budućupevačicu. Zbog profesora koji joj se udvarao i uporno je obarao na ispitima Mira je napustila studije i uplovila u pevačke vode. Tako je rođenaMira Kosovka, zvezda osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. U Blic Žena podcastuŽivotna pričaMira je podelila najlepše i najbolnije trenutke iz svog života &ndash; od detinjstva u rodnoj Đakovici, preko studentskih dana u Beogradu, ulaska u estradne vode, anegdota sa turneja, druženja sa Lanetom Gutovićem, do smrti oca, gubitka braće i monstuoznog ubistva majke Dragice čije telo još nije pronađeno.Foto: ATA images&quot;Zbog brata sam počela da pevam i igram&quot;Rasla je, kaže, kao amazonka uz trojicu braće &ndash; Dragana, Miću i brata blizanca Miroslava kojeg je tretirala kao svoje dete. Volela ih je onako kako samo sestra ume da voli braću &ndash; do srži, apsolutno i bezuslovno. Voli ih i danas i seća ih se kroz prelepe priče, iako nijedan od njih više nije među.View this post on InstagramA post shared by Mirjana Petricevic Mira Kosovka (@mirakosovka)- Mićo me je muštrao od malih nogu. Uz njega sam počela da pevam i naučila da igram. Obožavao je da me gleda kako igram i stalno mi je govorio: &#39;Hoću da sve druge devojke i žene sednu čim ti zaigraš.&#39; Pucao je od ponosa dok me je gledao kako igram. Zvali su nas Sandokan i Marijana. Mićo je bio veliki mangup i boemčina, al&#39; nije voleo Tita. Ubila ga je UDBA, to sad mogu da kažem. A da je Mićo ostao živ, sve bi drugačije bilo, ništa se ne bi dogodilo od onoga što se desilo u kasnijim godinama - ispričala je Mira u podcastu &quot;Životna priča&quot;.&quot;Kad mi je brat blizanac umro ostavila sam mikrofon&quot;Iako je svu trojicu braće podjednako volela, najviše je bila vezana za blizanca Miroslava. Trebalo je, kaže Mira, da on bude žensko a ona muško; Miroslav je bio veliki emotivac, a ona preuzimala ulogu zaštitnika i borca.View this post on InstagramA post shared by Mirjana Petricevic Mira Kosovka (@mirakosovka)- Miroslav se oženio mlad, tek je napunio 21 godinu. Zaljubio se u Italijanku Anu; da mu je neko rekao da popije Jadransko more da osvoji Anu, on bi to uradio. Svadba je bila i u Italiji i u Đakovici. Noć pred venčanje plakala sam kao da mi neko odvaja nešto iz duše. Plakala sam i dok sam mu čestitala venčanje, i kad mi je rekao &#39;hvala, bliznaku moj&#39;, nisam mogla da zaustavim suze. Kad je Miroslav umro 2007. godine, prestala sam da pevam. Slomilo se nešto u meni i od tad nisam uzela mikrofon -podelila je Mira deo svoje životne priče.View this post on InstagramA post shared by Mirjana Petricevic Mira Kosovka (@mirakosovka)Iz Đakovice ponela samo jedan kamenParadoksalno, ali što je starija, to više saznaje o ocu Vladi koji je, kao i ona, imao veoma kompleksnu životnu priču. NJegova divizija spasavala je Tita u Drvaru, ali joj on to nikada nije pričao &ndash; saznala je to tek posle njegove smrti. &quot;Prorekao&quot; joj je da će biti &quot;njegov Đura putnik&quot;. I zaista, kad je zbog studija otišla iz Đakovice, a onda počela da se bavi pevanjem, obišla je skoro čitav svet, a skoro dve decenije živela u Americi i Australiji.Iz rodne Đakovice, gde je familija Petričević imala kuće, voćnjake i vinograde pokraj reke, ponela je samo jedan kamen sa kristalima.Foto: ATA images- Tata mi je jednom prilikom iz Trepče doneo kristal i rekao: &#39;Kad budem umro, gde god budeš živela neka ovaj kamen bude tu&#39;. I ja sam to uradila; iako sam živela 16 godina u Australiji, nisam ga ponela; ostao je u stanu u Beogradu, na istom mestu gde stoji otkako sam ga donela u stan. To mi je nešto najvrednije što imam. Tata je stalno govorio da sam ja njegov sin jedinac i što sam starija, to više shvatam zašto je morao da bude prek i koliko mi je značilo njegovo vaspitanje.Kad je počelo NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, mnoge njene kolege otišle su preko granice. Mira se, pak, iz Amerike vratila u Srbiju. Iste te godine ostala je bez majke. Punih 26 godina pokušava da pronađe njene posmrtne ostatke i sahrani ih kako dolikuje. Stigla je i do Haga.Foto: ATA images- Moja Dragica je ostala u Đakovici da čuva kuće i imanje. Ubili su je na kućnom pragu, zaklana je i bačena pored puta. Bio je jun, toplo vreme... U onoj agoniji molila sam pse da je ne jedu, jer je vojnik UČK šest dana stajao i gledao da neko od komšija ne uzme njeno telo da je sahrani. Dragicu su mnogo voleli. Neću da grešim dušu, bilo je tu i mnogo Albanaca koji su bili dobri ljudi, ali nisu smeli ni da pisnu. Najteže mi je palo kad je došla UČK i stavila zastavu UČK na naše kuće. Kosti moje majke još nisu pronađene i najviše me plaši da je neću naći dok sam živa, ali sam ostavila u amanet da bude sahranjena pored mog brata Dragana koji je preminuo prošle godine -ispričala je Mira i dodala da joj je odlazak u Australiju posle majčine smrti spasio život.Uprkos svemu, nije prestala da voli život i ljude, niti da se raduje tuđim uspesima, i na to je, kaže najponosnija.(Blic žena)BONUS VIDEO:

"Mamine kosti tražim 26 godina, UBIJENA i bačena pored puta"

Vaš komentar

Nema komentara