"Мамине кости тражим 26 година, УБИЈЕНА и бачена поред пута"

Велика Марина препознала је у Мири будућупевачицу. Због професора који јој се удварао и упорно је обарао на испитима Мира је напустила студије и упловила у певачке воде. Тако је рођенаМира Косовка, звезда осамдесетих и деведесетих година прошлог века. У Блиц Жена подцастуЖивотна причаМира је поделила најлепше и најболније тренутке из свог живота &ndash; од детињства у родној Ђаковици, преко студентских дана у Београду, уласка у естрадне воде, анегдота са турнеја, дружења са Ланетом Гутовићем, до смрти оца, губитка браће и монстуозног убиства мајке Драгице чије тело још није пронађено.Фото: АТА имагес&quot;Због брата сам почела да певам и играм&quot;Расла је, каже, као амазонка уз тројицу браће &ndash; Драгана, Мићу и брата близанца Мирослава којег је третирала као своје дете. Волела их је онако како само сестра уме да воли браћу &ndash; до сржи, апсолутно и безусловно. Воли их и данас и сећа их се кроз прелепе приче, иако ниједан од њих више није међу.View this post on InstagramA post shared by Mirjana Petricevic Mira Kosovka (@mirakosovka)- Мићо ме је муштрао од малих ногу. Уз њега сам почела да певам и научила да играм. Обожавао је да ме гледа како играм и стално ми је говорио: &#39;Хоћу да све друге девојке и жене седну чим ти заиграш.&#39; Пуцао је од поноса док ме је гледао како играм. Звали су нас Сандокан и Маријана. Мићо је био велики мангуп и боемчина, ал&#39; није волео Тита. Убила га је УДБА, то сад могу да кажем. А да је Мићо остао жив, све би другачије било, ништа се не би догодило од онога што се десило у каснијим годинама - испричала је Мира у подцасту &quot;Животна прича&quot;.&quot;Кад ми је брат близанац умро оставила сам микрофон&quot;Иако је сву тројицу браће подједнако волела, највише је била везана за близанца Мирослава. Требало је, каже Мира, да он буде женско а она мушко; Мирослав је био велики емотивац, а она преузимала улогу заштитника и борца.View this post on InstagramA post shared by Mirjana Petricevic Mira Kosovka (@mirakosovka)- Мирослав се оженио млад, тек је напунио 21 годину. Заљубио се у Италијанку Ану; да му је неко рекао да попије Јадранско море да освоји Ану, он би то урадио. Свадба је била и у Италији и у Ђаковици. Ноћ пред венчање плакала сам као да ми неко одваја нешто из душе. Плакала сам и док сам му честитала венчање, и кад ми је рекао &#39;хвала, близнаку мој&#39;, нисам могла да зауставим сузе. Кад је Мирослав умро 2007. године, престала сам да певам. Сломило се нешто у мени и од тад нисам узела микрофон -поделила је Мира део своје животне приче.View this post on InstagramA post shared by Mirjana Petricevic Mira Kosovka (@mirakosovka)Из Ђаковице понела само један каменПарадоксално, али што је старија, то више сазнаје о оцу Влади који је, као и она, имао веома комплексну животну причу. Његова дивизија спасавала је Тита у Дрвару, али јој он то никада није причао &ndash; сазнала је то тек после његове смрти. &quot;Прорекао&quot; јој је да ће бити &quot;његов Ђура путник&quot;. И заиста, кад је због студија отишла из Ђаковице, а онда почела да се бави певањем, обишла је скоро читав свет, а скоро две деценије живела у Америци и Аустралији.Из родне Ђаковице, где је фамилија Петричевић имала куће, воћњаке и винограде покрај реке, понела је само један камен са кристалима.Фото: АТА имагес- Тата ми је једном приликом из Трепче донео кристал и рекао: &#39;Кад будем умро, где год будеш живела нека овај камен буде ту&#39;. И ја сам то урадила; иако сам живела 16 година у Аустралији, нисам га понела; остао је у стану у Београду, на истом месту где стоји откако сам га донела у стан. То ми је нешто највредније што имам. Тата је стално говорио да сам ја његов син јединац и што сам старија, то више схватам зашто је морао да буде прек и колико ми је значило његово васпитање.Кад је почело НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије, многе њене колеге отишле су преко границе. Мира се, пак, из Америке вратила у Србију. Исте те године остала је без мајке. Пуних 26 година покушава да пронађе њене посмртне остатке и сахрани их како доликује. Стигла је и до Хага.Фото: АТА имагес- Моја Драгица је остала у Ђаковици да чува куће и имање. Убили су је на кућном прагу, заклана је и бачена поред пута. Био је јун, топло време... У оној агонији молила сам псе да је не једу, јер је војник УЧК шест дана стајао и гледао да неко од комшија не узме њено тело да је сахрани. Драгицу су много волели. Нећу да грешим душу, било је ту и много Албанаца који су били добри људи, али нису смели ни да писну. Најтеже ми је пало кад је дошла УЧК и ставила заставу УЧК на наше куће. Кости моје мајке још нису пронађене и највише ме плаши да је нећу наћи док сам жива, али сам оставила у аманет да буде сахрањена поред мог брата Драгана који је преминуо прошле године -испричала је Мира и додала да јој је одлазак у Аустралију после мајчине смрти спасио живот.Упркос свему, није престала да воли живот и људе, нити да се радује туђим успесима, и на то је, каже најпоноснија.(Блиц жена)БОНУС ВИДЕО:

"Мамине кости тражим 26 година, УБИЈЕНА и бачена поред пута"

Ваш коментар

Нема коментара