PATRIJARH SPASIO DEČAKA: Nakon toga teško se razboleo

Život Gojka Stojčevića, budućeg patrijarha Pavla, koji je preminuo na jučerašnjidan pre 16 godina, preokrenuo je događaj koji se zbio u vreme Drugog svetskog rata. Patrijarh Pavle tada je bio veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u Domu za decu izbeglu iz Bosne.Foto: ProfimediaPredvideli su mu svega oko tri meseca životaJednog vrelog letnjeg dana 1944. potonji patrijarh Pavle izveo je decu na reku Drinu da se rashlade. Kako su deca, u svojoj neozbiljnosti, ponekad zalazila dublje u vodu, desilo se da je jedan dečak udario u dno korita reke, ostao bez daha i počeo da se davi.Veroučitelj Gojko nije oklevao: skočio je u ledenu Drinu i uspeo da mu spase život. Ali, taj herojski &shy;čin nije prošao bez posledica. Ubrzo nakon tog podviga, veroučitelj Gojko je dobio visoku temperaturu i ozbiljnu upalu pluća. Lekari su utvrdili da je dobio tuberkulozu, tada poznatu i kao &quot;je(k)tika&quot; i &quot;sušica&quot;. Dijagnoza nije bila nimao optimistična, predvideli su mu svega oko tri meseca života.Foto: Zoran Jovanović Mačak, N. Skenderija, ShutterstockVerovao je da mu se bliži krajU jeku bolesti, veroučitelj Gojko otišao je u manastir Vujan, na planini Vujan između Čačka i Gornjeg Milanovca. Verovao je da mu se bliži kraj i osetio potrebu da poslednje ovozemaljske dane provede u manastiru, daleko od svih. Monasi su ga primili, ali su ga zbog straha od zaraze držali izolovanim; rečeno mu je da ne ulazi sa njima u crkvu tokom liturgije, da ne jede za zajedničkim stolom i da ne kontaktira monaštvo, kako ne bi preneo tuberkulozu.Taj mirni manastirski život, kako se veruje, postao je spas veroučitelja Gojka, ne samo telesni, nego i duhovni. Dok su drugi monasi služili, on bi čekao da liturgija završi, pa tek onda ulazio u crkvu, klečao pored moštiju poznatog vujanskog svetitelja i molio se satima, često kroz suze. Postepeno, i iznenada po mnogima, njegova bolest je počela da se povlači. Verovali su da je to čudo.Kao izraz svoje zahvalnosti Bogu i manastiru Vujan, kao i planinskim stazama kojima je lagano hodao tokom oporavka, veroučitelj Gojko izrezbario je mali drveni krst. Taj krst je imao posvetu: &quot;Povodom iscelenja svoga, manastiru Vujnu, rab Božji Gojko&quot;. Krst je pažljivo sačuvan i danas se čuva u riznici manastira Vujan, kao važna relikvija koja se iznosi pred vernike samo o velikim praznicima.Kako je bolest bila ključna za njegov odlazak u manastir Vujan, tako je i period proveden u ovoj svetinji bio novi prelomni trenutak u njegovom životu. Boravak u Vujnu i iskustvo isceljenja koje je pripisao Božjem promišlju, podstakli su veroučitelja Gojka Stojčevića da razmisli o monaškom pozivu. Kasnije se, 1948. godine, zamonašio u manastiru Blagoveštenje koji se nalazi nedaleko od Vujna, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Tu je uzeo monaško ime Pavle, po apostolu Pavlu.Rizikujući sopstveni život da bi spasio dečaka, tada veroučitelj, a kasnije poglavar Srpske pravoslavne crkve pokazao je na delu šta znači čovekoljublje.(Stil)BONUS VIDEO:

PATRIJARH SPASIO DEČAKA: Nakon toga teško se razboleo

Vaš komentar

Top komentari

Lepoje