EKSPERIMENT "SVEMIR 25": Trajao 1588 dana, završio se KOBNO

Prekomerna naseljenost miševa u ograničenom prostoru dovela je do ekstremnih nivoa disfunkcionalnosti i kolapsa populacije.Uglavnom ću govoriti o miševima, ali moje se misli odnose na čoveka, njegov život i evoluciju&quot;, rekao je DŽon Bumpas Kalhoun, američki etolog i istraživač ponašanja pri Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje u Americi, onda kada je predstavio jedan od najpoznatijih eksperimenata u psihologiji i sociologiji pod nazivom &quot;Univerzum 25&quot; iz 1960-ih i 1970-ih godina.Eksperiment poznat i kao &quot;Mišja utopija&quot; stvorila je idealne uslove za miševe u kojima je njihov broj mogao da raste koliko god je to bilo moguće. Međutim, prekomerno naseljavanje je neizbežno dovelo do ekstremnih nivoa fizičke i socijalne disfunkcionalnosti, što je na kraju rezultiralo kolapsom populacije i čak njenim izumiranjem.Ovaj kontroverzni eksperiment, započet 1968. godine, postavio je temelje za istraživanje društvenog ponašanja u pretrpanim uslovima, koji su se kasnije tumačili kao upozorenje za čovečanstvo.Foto: Fejsbuk printskrinRaj postao pakaoKalhoun je stvorio idealne uslove za miševe &ndash; ograničen prostor, tj. kaveznu kocku sa svim onim što bi miš mogao ikada poželeti: obiljem hrane, vode, savršenom klimom i papirićem za izradu udobnih gnezda. Takođe u &quot;Univerzum 25&quot; je bilo 256 zasebnih &quot;stanova&quot;, do kojih su se dolazilo putem mrežastih cevi pričvršćenih za zidove.Osam albino miševa bili su prvi stanovnici ovog savršenog staništa, a nakon perioda prilagođavanja, populacija se udvostručavala svakih 55 dana. Tokom 19 meseci, broj miševa dostigao je vrhunac od čak 2.200 jedinki.Bez predatora i drugih briga, miš je teoretski mogao da živi izuzetno dug život tamo, bez ikakvih problema. Međutim, ubrzo su se pojavile prve anomalije.U početku su miševi živeli u harmoniji, ali kako je broj populacije rastao, tako su se i problemi povećavali. Mužjaci koji nisu uspeli da se uklope u grupu povukli su se, postali pasivni i fizički neaktivni. Grupi su se pridružili i neki mužjaci koji su postali agresivni, napadali su jedni druge, ali nisu uzvraćali udarce. Zajednica tih &quot;autsajdera&quot; ubrzo je postala haotična i disfunkcionalna. Takođe, među ženama se pojavila agresivnost, što je dovelo do potpunog sloma društvene strukture.Foto: ProfimediaKrah idealnog svetaS vremenom, alfa mužjaci, koji su na početku bili dominanti, postali su nasilni i počeli da napadaju i mužjake i ženke, što je povremeno završavalo kanibalizmom. Smrtnost među mladuncima je naglo porasla, jer su ih majke često napuštale ili ih potpuno zaboravljale. U nekim delovima &quot;Univerzum 25&quot;, smrtnost odojčadi dostigla je čak 90%. Tek mali broj mladih miševa, onih koji su preživeli sve napade, odrastao je u izuzetno pasivne jedinke, koje su odbijale da se pare, izbegavale društvo i često su se povukle iz zajednice.Ovaj haotični, nasilni, i depresivni društveni pad miševa pokazao je ozbiljan problem &ndash; iako su im bili obezbeđeni svi uslovi za život u raju, sama pretrpanost dovela je do opšteg sloma. Miševi su postali toliko pasivni da su počeli da liče na zombije, a nasilje i kanibalizam su postali sve prisutnijiKada su se svi faktori spojili &ndash; nasilje, smanjenje nataliteta, visoka smrtnost odojčadi &ndash; &quot;mišji raj&quot; je postao pakao. Nakon četiri godine i 1.588 dana kolonija je izumrla.Foto: VikipedijaKroz eksperiment do upozorenja za ljudeIako su Kalhounovi eksperimenti započeli sa idejom da istraže uticaj pretrpanosti na društveno ponašanje, kasnije su tumačeni kao upozorenje za ljudsku budućnost. A sam Kalhoun je u svojim istraživanjima pokušao da prikupi podatke o tome kako bi pretrpanost mogla da utiče na ljudsku evoluciju.Eksperiment je dobio široku medijsku pažnju i postao simbol straha od prenatrpanosti, nasilja i opadanja moralnih vrednosti. Kako je napisao Kalhoun, &quot;ovo je bila idealna reprodukcija uslova u kojima bi ljudska vrsta mogla da se nađe ukoliko bi došlo do prekomernog rasta populacije&quot;.Društveni pad miševa, sa svim njegovim tragičnim posledicama, delovao je kao predznak za buduće distopijske scenarije, slične onima koje je predviđao entomolog Pol Erlih u svojoj knjizi &quot;Bomba populacije&quot;, koja je 1968. godine upozoravala na opasnosti prenatrpanosti i izumiranja.Eksperiment &quot;Univerzum 25&quot; ukazivao je na mogućnost da bi prekomerno brzo širenje ljudske populacije moglo imati slične posledice: nasilje, smanjenje moralnih vrednosti, i na kraju, raspad društvenih struktura.LJudi ipak ne moraju da brinu?Iako su Kalhounovi eksperimenti bili zasnovani na miševima, postavlja se pitanje &ndash; da li su i ljudi podložni sličnim problemima? Da li bi se, u svetu pretrpanosti i prekomernog broja ljudi, društvo suočilo sa sličnim padom moralnih vrednosti i opadanja? Kalhoun je tvrdio da bi ljudska vrsta mogla biti izložena sličnim izazovima, ali se takođe pokazalo da ljudi, za razliku od miševa, mogu da se snađu i u pretrpanim uslovima.Ipak, bez obzira na to kako tumačili Kalhounove eksperimente, možemo se utešiti činjenicom da ljudi nisu glodari. Naknadni eksperimenti drugih istraživača, koji su proučavali ljudske subjekte, pokazali su da prenatrpanost ne dovodi nužno do negativnih posledica poput stresa, agresije ili nelagodnosti.&quot;Pacovi mogu da pate od prenatrpanosti, ali ljudi mogu da se nose s tim&quot;, rekao je medicinski istoričar Edmund Ramsden 2008. godine.(Blic)BONUS VIDEO:

EKSPERIMENT "SVEMIR 25": Trajao 1588 dana, završio se KOBNO

Vaš komentar

Top komentari

Delije Gschlachtenbretzingen