ЕКСПЕРИМЕНТ "СВЕМИР 25": Трајао 1588 дана, завршио се КОБНО

Прекомерна насељеност мишева у ограниченом простору довела је до екстремних нивоа дисфункционалности и колапса популације.Углавном ћу говорити о мишевима, али моје се мисли односе на човека, његов живот и еволуцију&quot;, рекао је Џон Бумпас Калхоун, амерички етолог и истраживач понашања при Националном институту за ментално здравље у Америци, онда када је представио један од најпознатијих експеримената у психологији и социологији под називом &quot;Универзум 25&quot; из 1960-их и 1970-их година.Експеримент познат и као &quot;Мишја утопија&quot; створила је идеалне услове за мишеве у којима је њихов број могао да расте колико год је то било могуће. Међутим, прекомерно насељавање је неизбежно довело до екстремних нивоа физичке и социјалне дисфункционалности, што је на крају резултирало колапсом популације и чак њеним изумирањем.Овај контроверзни експеримент, започет 1968. године, поставио је темеље за истраживање друштвеног понашања у претрпаним условима, који су се касније тумачили као упозорење за човечанство.Фото: Фејсбук принтскринРај постао пакаоКалхоун је створио идеалне услове за мишеве &ndash; ограничен простор, тј. кавезну коцку са свим оним што би миш могао икада пожелети: обиљем хране, воде, савршеном климом и папирићем за израду удобних гнезда. Такође у &quot;Универзум 25&quot; је било 256 засебних &quot;станова&quot;, до којих су се долазило путем мрежастих цеви причвршћених за зидове.Осам албино мишева били су први становници овог савршеног станишта, а након периода прилагођавања, популација се удвостручавала сваких 55 дана. Током 19 месеци, број мишева достигао је врхунац од чак 2.200 јединки.Без предатора и других брига, миш је теоретски могао да живи изузетно дуг живот тамо, без икаквих проблема. Међутим, убрзо су се појавиле прве аномалије.У почетку су мишеви живели у хармонији, али како је број популације растао, тако су се и проблеми повећавали. Мужјаци који нису успели да се уклопе у групу повукли су се, постали пасивни и физички неактивни. Групи су се придружили и неки мужјаци који су постали агресивни, нападали су једни друге, али нису узвраћали ударце. Заједница тих &quot;аутсајдера&quot; убрзо је постала хаотична и дисфункционална. Такође, међу женама се појавила агресивност, што је довело до потпуног слома друштвене структуре.Фото: ПрофимедиаКрах идеалног светаС временом, алфа мужјаци, који су на почетку били доминанти, постали су насилни и почели да нападају и мужјаке и женке, што је повремено завршавало канибализмом. Смртност међу младунцима је нагло порасла, јер су их мајке често напуштале или их потпуно заборављале. У неким деловима &quot;Универзум 25&quot;, смртност одојчади достигла је чак 90%. Тек мали број младих мишева, оних који су преживели све нападе, одрастао је у изузетно пасивне јединке, које су одбијале да се паре, избегавале друштво и често су се повукле из заједнице.Овај хаотични, насилни, и депресивни друштвени пад мишева показао је озбиљан проблем &ndash; иако су им били обезбеђени сви услови за живот у рају, сама претрпаност довела је до општег слома. Мишеви су постали толико пасивни да су почели да личе на зомбије, а насиље и канибализам су постали све присутнијиКада су се сви фактори спојили &ndash; насиље, смањење наталитета, висока смртност одојчади &ndash; &quot;мишји рај&quot; је постао пакао. Након четири године и 1.588 дана колонија је изумрла.Фото: ВикипедијаКроз експеримент до упозорења за људеИако су Калхоунови експерименти започели са идејом да истраже утицај претрпаности на друштвено понашање, касније су тумачени као упозорење за људску будућност. А сам Калхоун је у својим истраживањима покушао да прикупи податке о томе како би претрпаност могла да утиче на људску еволуцију.Експеримент је добио широку медијску пажњу и постао симбол страха од пренатрпаности, насиља и опадања моралних вредности. Како је написао Калхоун, &quot;ово је била идеална репродукција услова у којима би људска врста могла да се нађе уколико би дошло до прекомерног раста популације&quot;.Друштвени пад мишева, са свим његовим трагичним последицама, деловао је као предзнак за будуће дистопијске сценарије, сличне онима које је предвиђао ентомолог Пол Ерлих у својој књизи &quot;Бомба популације&quot;, која је 1968. године упозоравала на опасности пренатрпаности и изумирања.Експеримент &quot;Универзум 25&quot; указивао је на могућност да би прекомерно брзо ширење људске популације могло имати сличне последице: насиље, смањење моралних вредности, и на крају, распад друштвених структура.Људи ипак не морају да брину?Иако су Калхоунови експерименти били засновани на мишевима, поставља се питање &ndash; да ли су и људи подложни сличним проблемима? Да ли би се, у свету претрпаности и прекомерног броја људи, друштво суочило са сличним падом моралних вредности и опадања? Калхоун је тврдио да би људска врста могла бити изложена сличним изазовима, али се такође показало да људи, за разлику од мишева, могу да се снађу и у претрпаним условима.Ипак, без обзира на то како тумачили Калхоунове експерименте, можемо се утешити чињеницом да људи нису глодари. Накнадни експерименти других истраживача, који су проучавали људске субјекте, показали су да пренатрпаност не доводи нужно до негативних последица попут стреса, агресије или нелагодности.&quot;Пацови могу да пате од пренатрпаности, али људи могу да се носе с тим&quot;, рекао је медицински историчар Едмунд Рамсден 2008. године.(Блиц)БОНУС ВИДЕО:

ЕКСПЕРИМЕНТ "СВЕМИР 25": Трајао 1588 дана, завршио се КОБНО

Ваш коментар

Топ коментари

Delije Gschlachtenbretzingen