Svi komentari - ŠTA SE SPREMA U EVROPI? Nemački general upozorava: "Bacite se na posao... kad stvari postanu gadne, ostaćete sami!"

Prva godina drugog mandata Donalda Trampa bila je dramatična i značajan pomak u poređenju sa njegove prve četiri godine. Tada se Zapad prvenstveno plašio da će izvući SAD iz NATO-a i ostaviti Evropu &quot;samu sa Vladimirom Putinom&quot;. Sada je jasno da je spreman da iskoristi zavisnost Evrope da jenatera na ustupke, prema autoru članka u švedskim novinamaDagens Niheter.Ovaj uvodnik otvara temu koja je decenijama bila gotovo tabu u švedskoj javnosti. Iako Švedska zvanično nema nuklearno oružje i odustala je od njegovog razvoja tokom Hladnog rata, aktuelne bezbednosne pretnje, rat u Ukrajini i sve otvorenije nuklearne pretnje Rusije ponovo su pokrenule debatu o tome koliko su dobro Evropa, pa i same nordijske zemlje, zaštićene u slučaju eskalacije.Kako Rojters javlja, Pentagon je u decembru objasnio evropskim diplomatama da imaju godinu dana da preuzmemo odgovornost za odbranu našeg kontinenta. Kada su evropski lideri ovog proleća razgovarali o tom pitanju, vremenski okvir je bio između pet i deset godina. Naravno, ovo se ne može u potpunosti postići za godinu dana, ali činjenica je da Evropa mora veoma brzoda zameni Sjedinjene Države. Ovo se odnosi i na nuklearni kišobran. Nakon govora DŽ. D. Vensa na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti prošle zime, Emanuel Makron je otvoreno govorio o francuskom nuklearnom oružju radi zaštite drugih, nakon čega je usledila zajednička deklaracija sa Kirom Starmerom koja je uključivala i britansko. Razgovori sa Nemcima počeli su u avgustu.Foto: ProfimediaEvropski lideriBrigadni general Frank Piper, direktor za strategiju i obuku u Akademiji za liderstvo Bundesvera, nedavno je dao izjavu koja se retko izgovara u nemačkim vojnim i političkim krugovima: da Nemačka više ne može da se oslanja na američki nuklearni kišobran i da mora da razmotri sopstveno nuklearno odvraćanje. Razlog za to su, između ostalog, postupci i najave Donalda Trampa, uključujući pretnje vezane za Grenland, koje bi, prema rečima danske premijerke Mete Frederiksen, mogle čak dovesti u pitanje opstanak NATO-a, a samim tim i američku nuklearnu zaštitu Evrope.- Ponašanje SAD jasno pokazuje da Nemačka i Evropa više ne mogu da se oslanjaju na SAD i njihov nuklearni kišobran -napisao je Piper, zaključujući:- Nemačkoj je potrebnosopstveno nuklearno oružje, ili preciznije, mobilno taktičko nuklearno oružje, oružje koje može da se suprotstavi krajnjoj pretnji Rusije.NJegova poruka je bila dramatična:- Ustanite iz kreveta i bacite se na posao... kada stvari postanu gadne, ostaćete sami.Foto: ProfimediaOvu objavu je podelio i stručnjak za spoljnu politiku CDU-a, Roderih Kizeveter, koji upozorava da bi oslanjanje na francuski nuklearni kišobran nosilo političke rizike, posebno ako krajnja desnica u Francuskoj dobije na snazi.- Ovo pitanje se rešava sa izuzetnim oprezom. Ali moramo se suočiti sa tim, posebno imajući u viduscenario sa Grenlandomi njegove posledice po NATO i odnose sa SAD -rekao je on za Zidojčecajtung.Po njegovom mišljenju, Nemačka ne bi trebalo da bude izostavljena iz mogućeg evropskog nuklearnog kišobrana:- Ne može biti u interesu Nemačke da se nuklearni arsenal razvija oko nas bez nemačkog učešća.On vidi realniji put napred u finansijskom učešću u zajedničkom evropskom sistemu, bez sopstvene proizvodnje i kontrole komandovanja, slično trenutnom modelu deljenja nuklearnog oružja sa SAD.Foto: Profimedia- Možemo finansirati i rasporediti takvo oružje, ali ne možemo ga sami proizvoditi ili samostalno sprovoditi njihovo raspoređivanje. Zemlja koja želi da bude u stanju da se brani mora stvoriti prostore za razmišljanje gde se razmatraju čak i neverovatne, ali opasne stvari.Istovremeno, postoje ozbiljnepravne prepreke. Ugovor o neširenju nuklearnog oružja i Sporazum &bdquo;Dva plus četiri&ldquo; eksplicitno zabranjuju Nemačkoj posedovanje nuklearnog oružja. Član 3 tog sporazuma navodi da se ujedinjena Nemačka odriče &bdquo;proizvodnje, posedovanja i kontrole nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja&ldquo;.Međutim, stručna mišljenja u Bundestagu ostavljaju prostor za finansijsko učešće u zajedničkim evropskim projektima, bez formalnog vlasništva nad oružjem. Snažno protivljenje dolazi od SPD-a. Rolf Micenih upozorava na opasnost od novog talasa nuklearnog naoružanja i &bdquo;nuklearnog Armagedona&ldquo; ako se broj nuklearnih sila poveća na oko dvadeset. On upozorava da čak ni indirektno učešće &bdquo;ne bi bilo kompatibilno sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja i Sporazumom &bdquo;Dva plus četiri&ldquo;.Foto: DepositphotosNJegov zaključak je jasan:- Svet sa još više nuklearnih sila bio bi još nesigurniji.Debata koja se donedavno vodila tiho u bezbednosnim krugovima sada, podstaknuta neizvesnošću oko američkih garancija i budućnosti NATO-a, sve otvorenije ulazi u politički i javni prostor Nemačke i Evrope.BONUS VIDEO:

ŠTA SE SPREMA?Nemački general:Kad stvari budu gadne-sami ste

Vaš komentar

Top komentari

Kole

Milo