Potez Umberta Eka kad je video najbolju srpsku seriju ikada

Potez slavnog pisca Umberta Eka nakon što je pogledao &quot;Vuka Karadžića&quot; bio je jednostavan - dao je preporuku da serija dobije Gran-pri Evrope što se i desilo 1989. godine u Rimu.Pred čitaocima je tekst TV Novosti iz perioda kada se iščekivala premijera velikog projekta.U nedelju 8. novembra, Televizija Beograd počeće da prikazuje seriju o životu i delu Vuka Stefanovića Karadžića. Slučajno se dogodilo da ovaj grandiozni televizijski poduhvat od trinaest epizoda, započne baš na Mitrovdan, kada je pre dva veka u Tršiću Vuk rođen.Ovaj televizijski film u jednom gledanju trajao bi punih osamnaest sati, što predstavlja svojevrstan rekord, ne samo reditelja Đorđa Kadijevića, već i većine članova ekipe i glumaca. I kao što je Vukovo delo za njegova života stalno izazivalo oštre rasprave, verovatno će i ova televizijska verzija izazvati slične reakcije.Jer, radi se o pokušaju istorijske rekonstrukcije ne samo Vukovog života i njegovog dela, već i svih važnih događaja počev od Kočine krajine, Prvog i Drugog srpskog ustanka, do šeszdesetih godina 19. veka.Foto: Arhiva TV NovostiZbog ozbiljnosti i veličine ovog projekta, scenarista Milovan Vitezović posla se prihvatio još 1978, dok je reditelj Kadijević u pripremi, snimanju i montiranju proveo pune četiri godine.Ulogu Vuka Karadžića u prvim epizodama tumači mladi glumac Borivoje Kandić, a u petoj epizodi Vuka u već zrelim godinama preuzima doajen jugoslovenskog glumišta Predrag Manojlović. Ogromna ekipa sastavljena od 200 članova, 430 glumaca i više od hiljadu statista dozvoljava da se seriji unapred, na neviđeno, doda epitet &quot;grandiozna&quot;.U brojke koje prate dosadašnji najveći projekt Televizije Beograd spada i podatak da je cela serija koštala samo 75 milijardi starih dinara i da je završena tri meseca pre roka. Brzim radom postignuta je značajna ušteda, pošto je bilo predviđeno da će &quot;Vuk&quot; koštati oko stomilijardi!Foto: Arhiva TV NovostiReditelj Kadijević, ne bez razloga, ponosan je na svoju glomaznu, ali složnu i uigranu ekipu, pogotovo u vreme kada se na sve strane govori samo o gubicima, prekoračenjima i zakašnjenjima...Serija je snimana u svim delovima Jugoslavije, od Ohrida do Maribora, a prateći Vukov život obrela se i u Beču i Budimpešti. Prvobitno je bilo predviđeno da se snima i u DR Nemačkoj, u Geteovoj kući, ali u poslednjem trenutku dozvola nije dobijena. Zašto - reditelj nikada nije saznao...Istorijski gledano, serija obuhvata događaje od vremena uoči Kočine krajine do početka učenja Svetozara Markovića. U tom razdoblju zbili su se srpski ustanci, uspostavljena je srpska država, dogodila se buna protiv samovolje kneza Miloša Obrenovića. Istovremeno, Vukov život vezan je i za istoriju Balkana.Foto: Arhiva TV NovostiSvojim radom on na najlepši način uvodi Srbe u kulturu Evrope toga doba, kroz prevode narodnih pesama i umotvorina koje je uporno sakupljao otimajući ih od zaborava. Ali, zbog reformatorskog rada na gramatici i ortografiji srpskog jezika, Vuk je više bio poštovan i slavljen u inostranstvu nego u samoj Srbiji.&quot;Savršena azbuka - pisao je Vuk - može biti samo ona koja ima onoliko prostih glasova, tako da svaki prostak, koji za nekoliko dana nauči čitati i pisati, može ceo svoj vek tako pravilno pisati kao najveći Adelung&quot;.U skladu sa tim načelom, Vuk je iz dotadašnje azbuke izbacio 18 slova, a uneo šest novih, i tako azbuku sveo na samo 30 slova, koliko u našem govoru ima glasova. &quot;Piši kao što govoriš, a ćitaj kao što je napisano&quot; - jednostavno, a genijalno rešenje, ali je Vuk baš zbog njega pretrpeo najviše kritika i optužbi: da je izdao crkvu i pravoslavlje, da Srbe odvaja od Rusije, a zbog slova j (jote krivorepe, kako su je u besu zvali njegovi protivnici), preuzetog iz latinice, okrivljavali su ga da hoće Srbe da pokatoliči...Foto: Arhiva TV NovostiMeđutim ni sam Vuk u obračunavanju sa protivnicima nekad nije birao sredstva. Prosto je neshvatljivokoliko se, kada bi mu ponestalo novaca za objavljivanje radova, ponižavao pred moćnicima. Jedino objašnjenjetakvog ponašanja verovatno je u Vukovoj dalekovidosti i uverenju da čini nešto izuzetno važno za svoj narod.Zbog svega ovoga, pred scenaristu, reditelja i glumce kao najteži zadatak postavilo se pitanje predstavljanja Vukove ličnosti. O tome koliko su uspeli sudićemo naknadno.Događaji u seriji uglavnom su rekonstruisani zahvaljujući Vukovom istorijskom svedočenju kao aktivnog učesnika u tadašnjem političkom životu, zatim građi iz rečnika, etnografskim spisima i prikupljenom narodnom stvaralaštvu.Foto: Arhiva TV NovostiNo, pored Vukove, serija bi trebalo da vaskrsne i mnoge druge istorijske ličnosti kao što su Karađorđe (igra ga Marko Nikolić), Miloš Obrenović (u tumačenjuAleksandra Berčeka), Jevrem Obrenović (Dragan Zarić), Filip Višnjić (Ivan Klemenc), Jernej Kopitar (Petar Kralj), mitropolit Stratimirović(LJuba Tadić), Jovan Hadžić (Miloš Žutić), kneginja Ana Pavlovna (Dušica Žegarac), Jakov Nenadović (Bata Živojinović), kao i članovi Vukove porodice - otac Stevan (Danilo Lazović), supruga Ana Kraus (Dragana Varagić), i kćerka Mina Karadžić (Maja Sablić).Kao roditelj Vuk nije imao mnogo sreće: od trinaestoro dece koliko je sa Anom Kraus izrodio, sahranio je jedanaestoro. Život je većinom proveo u teškoj nemaštini, tako da često ni na Božić nije deci mogao da kupi &quot;funtu mesa, a kamoli pečenicu&quot;. &quot;Ja jednako mislim da sam bolje što zaslužio i da će sramota biti narodu srpskom što ja ovako živim&quot; - žalio se u jednom pismu danas slavljeni samouki otac srpske pismenosti.Foto: Arhiva TV NovostiOsim toga, od rane mladosti pa do smrti bolešljivost ga nije napuštala: zbog teškog reumatičnog oboljenja, sa štulom i zgrčenom nogom u njoj prepešačio je sve naše krajeve, Balkan i Evropu!Kada je NJegoš 1847. godine štampao &quot;Gorski vijenac&quot; novom, Vukovom ortografijom, bila je to njegova prva stvarna pobeda. Ubrzo zatim iz štampe su izišle pesme Branka Radičevića i &quot;Rat za srpski jezik i pravopis&quot; Đure Daničića. Konačnu pobedu, međutim, Vuk nije doživeo, pošto je Srbija zabranu sa njegovog pravopisa skinula tek 1868, četiri godine posle njegove smrti.Foto: Arhiva TV NovostiUmro je 26. januara 1864. po starom kalendaru, u Beču, gde je bio i sahranjen. Tek posle 33 godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd i sahranjeni ispred Saborne crkve pored groba Dositeja Obradovića.Kadijević: Ja sam miran&quot;Za mnom je iskušenje pravljenja televizijske freske Vukovog doba - kaže reditelj Đorđe Kadijević - i rekonstrukcije najvećih istorijskih sekvenci kao što su srpski ustanci, uspostavljanje srpske države, smena dinastija i niz drugih važnih događaja. I mada sam uvek čeznuo za zujanjem kamere, nikada se nisam nadao da ću snimiti seriju u trajanju 12 igranih filmova, koliko, otprilike, iznosi jugoslovenska godišnja produkcija! Sav taj trud sada čeka sud javnosti. Međutim, ja sam miran, pošto se uzdam u svoje saradnike. Većina članova ekipe samo za ovu seriju uradila je više nego u svim svojim dosadašnjim filmovima. Recimo da je kostimograf Branka Petrović iskrojila na hiljade kostima i da je tako Televiziji Beograd ostavila fundus veći od već postojećeg, kompozitor Voki Kostić komponovao je više muzike nego u svim prethodnim filmovima, scenograf Mile Nikolić takođe je ostavio televiziji ogromnu količinu građe... I glumac Predrag Manojlović više je na ekranu nego u svim ulogama do sada. Ogroman trud uložili su i direktor fotografije Aleksandar Petković i montažer Bojana Subota...&quot;.BONUS VIDEO:

Potez Umberta Eka kad je video najbolju srpsku seriju ikada

Vaš komentar

Nema komentara