Потез Умберта Ека кад је видео најбољу српску серију икада

Потез славног писца Умберта Ека након што је погледао &quot;Вука Караџића&quot; био је једноставан - дао је препоруку да серија добије Гран-при Европе што се и десило 1989. године у Риму.Пред читаоцима је текст ТВ Новости из периода када се ишчекивала премијера великог пројекта.У недељу 8. новембра, Телевизија Београд почеће да приказује серију о животу и делу Вука Стефановића Караџића. Случајно се догодило да овај грандиозни телевизијски подухват од тринаест епизода, започне баш на Митровдан, када је пре два века у Тршићу Вук рођен.Овај телевизијски филм у једном гледању трајао би пуних осамнаест сати, што представља својеврстан рекорд, не само редитеља Ђорђа Кадијевића, већ и већине чланова екипе и глумаца. И као што је Вуково дело за његова живота стално изазивало оштре расправе, вероватно ће и ова телевизијска верзија изазвати сличне реакције.Јер, ради се о покушају историјске реконструкције не само Вуковог живота и његовог дела, већ и свих важних догађаја почев од Кочине крајине, Првог и Другог српског устанка, до шесздесетих година 19. века.Фото: Архива ТВ НовостиЗбог озбиљности и величине овог пројекта, сценариста Милован Витезовић посла се прихватио још 1978, док је редитељ Кадијевић у припреми, снимању и монтирању провео пуне четири године.Улогу Вука Караџића у првим епизодама тумачи млади глумац Боривоје Кандић, а у петој епизоди Вука у већ зрелим годинама преузима доајен југословенског глумишта Предраг Манојловић. Огромна екипа састављена од 200 чланова, 430 глумаца и више од хиљаду статиста дозвољава да се серији унапред, на невиђено, дода епитет &quot;грандиозна&quot;.У бројке које прате досадашњи највећи пројект Телевизије Београд спада и податак да је цела серија коштала само 75 милијарди старих динара и да је завршена три месеца пре рока. Брзим радом постигнута је значајна уштеда, пошто је било предвиђено да ће &quot;Вук&quot; коштати око стомилијарди!Фото: Архива ТВ НовостиРедитељ Кадијевић, не без разлога, поносан је на своју гломазну, али сложну и уиграну екипу, поготово у време када се на све стране говори само о губицима, прекорачењима и закашњењима...Серија је снимана у свим деловима Југославије, од Охрида до Марибора, а пратећи Вуков живот обрела се и у Бечу и Будимпешти. Првобитно је било предвиђено да се снима и у ДР Немачкој, у Гетеовој кући, али у последњем тренутку дозвола није добијена. Зашто - редитељ никада није сазнао...Историјски гледано, серија обухвата догађаје од времена уочи Кочине крајине до почетка учења Светозара Марковића. У том раздобљу збили су се српски устанци, успостављена је српска држава, догодила се буна против самовоље кнеза Милоша Обреновића. Истовремено, Вуков живот везан је и за историју Балкана.Фото: Архива ТВ НовостиСвојим радом он на најлепши начин уводи Србе у културу Европе тога доба, кроз преводе народних песама и умотворина које је упорно сакупљао отимајући их од заборава. Али, због реформаторског рада на граматици и ортографији српског језика, Вук је више био поштован и слављен у иностранству него у самој Србији.&quot;Савршена азбука - писао је Вук - може бити само она која има онолико простих гласова, тако да сваки простак, који за неколико дана научи читати и писати, може цео свој век тако правилно писати као највећи Аделунг&quot;.У складу са тим начелом, Вук је из дотадашње азбуке избацио 18 слова, а унео шест нових, и тако азбуку свео на само 30 слова, колико у нашем говору има гласова. &quot;Пиши као што говориш, а ћитај као што је написано&quot; - једноставно, а генијално решење, али је Вук баш због њега претрпео највише критика и оптужби: да је издао цркву и православље, да Србе одваја од Русије, а због слова ј (јоте криворепе, како су је у бесу звали његови противници), преузетог из латинице, окривљавали су га да хоће Србе да покатоличи...Фото: Архива ТВ НовостиМеђутим ни сам Вук у обрачунавању са противницима некад није бирао средства. Просто је несхватљивоколико се, када би му понестало новаца за објављивање радова, понижавао пред моћницима. Једино објашњењетаквог понашања вероватно је у Вуковој далековидости и уверењу да чини нешто изузетно важно за свој народ.Због свега овога, пред сценаристу, редитеља и глумце као најтежи задатак поставило се питање представљања Вукове личности. О томе колико су успели судићемо накнадно.Догађаји у серији углавном су реконструисани захваљујући Вуковом историјском сведочењу као активног учесника у тадашњем политичком животу, затим грађи из речника, етнографским списима и прикупљеном народном стваралаштву.Фото: Архива ТВ НовостиНо, поред Вукове, серија би требало да васкрсне и многе друге историјске личности као што су Карађорђе (игра га Марко Николић), Милош Обреновић (у тумачењуАлександра Берчека), Јеврем Обреновић (Драган Зарић), Филип Вишњић (Иван Клеменц), Јернеј Копитар (Петар Краљ), митрополит Стратимировић(Љуба Тадић), Јован Хаџић (Милош Жутић), кнегиња Ана Павловна (Душица Жегарац), Јаков Ненадовић (Бата Живојиновић), као и чланови Вукове породице - отац Стеван (Данило Лазовић), супруга Ана Краус (Драгана Варагић), и кћерка Мина Караџић (Маја Саблић).Као родитељ Вук није имао много среће: од тринаесторо деце колико је са Аном Краус изродио, сахранио је једанаесторо. Живот је већином провео у тешкој немаштини, тако да често ни на Божић није деци могао да купи &quot;фунту меса, а камоли печеницу&quot;. &quot;Ја једнако мислим да сам боље што заслужио и да ће срамота бити народу српском што ја овако живим&quot; - жалио се у једном писму данас слављени самоуки отац српске писмености.Фото: Архива ТВ НовостиОсим тога, од ране младости па до смрти болешљивост га није напуштала: због тешког реуматичног обољења, са штулом и згрченом ногом у њој препешачио је све наше крајеве, Балкан и Европу!Када је Његош 1847. године штампао &quot;Горски вијенац&quot; новом, Вуковом ортографијом, била је то његова прва стварна победа. Убрзо затим из штампе су изишле песме Бранка Радичевића и &quot;Рат за српски језик и правопис&quot; Ђуре Даничића. Коначну победу, међутим, Вук није доживео, пошто је Србија забрану са његовог правописа скинула тек 1868, четири године после његове смрти.Фото: Архива ТВ НовостиУмро је 26. јануара 1864. по старом календару, у Бечу, где је био и сахрањен. Тек после 33 године његови посмртни остаци пренети су у Београд и сахрањени испред Саборне цркве поред гроба Доситеја Обрадовића.Кадијевић: Ја сам миран&quot;За мном је искушење прављења телевизијске фреске Вуковог доба - каже редитељ Ђорђе Кадијевић - и реконструкције највећих историјских секвенци као што су српски устанци, успостављање српске државе, смена династија и низ других важних догађаја. И мада сам увек чезнуо за зујањем камере, никада се нисам надао да ћу снимити серију у трајању 12 играних филмова, колико, отприлике, износи југословенска годишња продукција! Сав тај труд сада чека суд јавности. Међутим, ја сам миран, пошто се уздам у своје сараднике. Већина чланова екипе само за ову серију урадила је више него у свим својим досадашњим филмовима. Рецимо да је костимограф Бранка Петровић искројила на хиљаде костима и да је тако Телевизији Београд оставила фундус већи од већ постојећег, композитор Воки Костић компоновао је више музике него у свим претходним филмовима, сценограф Миле Николић такође је оставио телевизији огромну количину грађе... И глумац Предраг Манојловић више је на екрану него у свим улогама до сада. Огроман труд уложили су и директор фотографије Александар Петковић и монтажер Бојана Субота...&quot;.БОНУС ВИДЕО:

Потез Умберта Ека кад је видео најбољу српску серију икада

Ваш коментар

Нема коментара