"Bio sam POSLEDNJI čovek u kontrolnoj sobi Černobilja"

Eksplozija u nuklearnoj elektraniČernobilj, 1986. godine, nije samo razorila deo industrijskog kompleksa na severu današnje Ukrajine - već je zauvekpromenila živote i sudbine mnogih ljudi.Među onima koji su se našli u epicentru tragedije bio jeOleksij Breus, tada mladi inženjer, danas 67-godišnjak koji nosi ožiljke jedne od najgorih nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva.Foto: Profimedia&quot;Nisam ništa čuo, niti video&quot;On je započeo rad u elektrani 1982. Četiri godine kasnije, tokom bezbednosnog testa, reaktor broj 4 jeotkazao i eksplodirao.Dok se Pripjat budio u neznanju, Oleksij je spavao u svom stanu, nesvestan da se nekoliko kilometara dalje dogodila katastrofa koja će promeniti svet.- Nisam ništa čuo, niti video. Samo sam ustao i otišao na posao -priseća se.Tek kada se autobus približio elektrani, shvatio je razmere užasa.Zgrada reaktora bila je uništena.- Kosa mi se digla na glavi -rekao je svojevremeno.Ipak, Oleksij i drugi radnici su dovedeni nazad u postrojenje. Niko im nije objasnio zašto, ali posao je morao da se nastavi. On je bioposlednji čovek u kontrolnoj sobi nakon havarije.U satima posle eksplozije razgovarao je sa šefom smene Aleksandrom Akimovim i tehničarem Leonidom Toptunovim. Obojica su već pokazivala teške simptome trovanja radijacijom.- Bili su bledi, vidno bolesni.Toptunov je bukvalno pobeleo -svedočio je Oleksij.Nekoliko nedelja kasnije, obojica su umrla od teškog trovanja zračenjem, prenosi Daily Star.Razotkrivene sistemske greškeSličnu sudbinu doživeli su i mnogi drugi. Radnici i vatrogasci imali sujarko crvenu kožu, opekotine od zračenja i pare.Mnogi su preminuli u moskovskim bolnicama.Prema zvaničnim sovjetskim podacima, 29 ljudi umrlo je od akutnog radijacijskog sindroma, dok su još dve osobe izgubile život zbog povreda zadobijenih u eksploziji.Foto: ProfimediaNi Oleksij nije prošao bez posledica. Nakon smene, njegovo telo je izgledalo kao da je dugo bilo izloženo suncu. Koža mu je potamnela, dok su ruke, lice i vrat bili crveni.Katastrofa je razotkrila isistemske greške. Direktor elektrane Viktor Brjuhanov, glavni inženjer Nikolaj Fomin i zamenik glavnog inženjera Anatolij Đatlov osuđeni su na po 10 godina prinudnog rada.Đatlov je, prema Oleksiju, izazivao strah među operaterima, ali je istovremeno važio za stručnjaka visokog ranga.Foto: ProfimediaHeroizam nije zaboravljenHeroizam se, međutim, video u tišini. Vatrogasac Vasilij Ignatenko, nesvestan opasnosti, među prvima je gasio požar. Umro je 13. maja 1986. godine.U još jednom dramatičnom trenutku, trojica radnika zaronila su ispod reaktora kako bipopravila ventil za odvodnjavanje i sprečila eksploziju koja bi mogla da zagadi vodu i izazove još veću katastrofu. Jedan od njih, inženjer Oleksij Ananenko, rekao je da je to bio jednostavno - posao.Foto: ProfimediaRudari su potom kopali ispod reaktora kako bi pokušali da spreče dalje zagađenje podzemnih voda. U međuvremenu, stanovnici Pripjata su, ne znajući rizik, izlazili da posmatraju požar. Mnogi su se razboleli, neki zauvek.Za Oleksija Breusa, Černobilj je označiokraj ere tajnovitosti i prikrivanja.- Ta beskorisna tajnovitost bila je jedan od uzroka katastrofe. Kada su pritisnuli crveno dugme, reaktor nije stao. Eksplodirao je -rekao je.(Telegraf)BONUS VIDEO:

"Bio sam POSLEDNJI čovek u kontrolnoj sobi Černobilja"

Vaš komentar

Nema komentara