Stari JEZIVI običaji u srpskim školama - Vuk ih opisao

Školeu Srbiji tokom 19. veka u mnogome su se razlikovale od ovih današnjih. Učilo se lepo pisanje, &ldquo;zbrajanje&rdquo; i ručni rad, devojčice i dečaci bili su strogo odvojeni, verovanuka je bila obavezna za sve, a učitelj je umeo i da udari neposlušne đake!Foto: ProfimediaŠkola strogih pravilaPrvi program za osnovne škole donet je1838. godine.Osnovne škole tog vremena su bile uglavnom četvorogodišnje ili čak i kraće. Zabeleženo je da su 1843. godine u Srbiji postojale 143 takve škole u kojima je bilo4400 učenika. Prvi zapisi o ženskim školama datiraju iz 1858. kada ih je bilo 22.Ponašanje u tim školama bilo je strogo propisano pravilima. Ona su se nalazila podrobno opisana u đačkim knjižicama (kada su one uvedene), ali su ih i učitelji čitali razredu bar jednom nedeljno&hellip; da ih neko ne zaboravi.PRAVILA U ŠKOLI NEKADA1.Svaki učenik mora na vreme dolaziti u učilište, i bez nužde ne izostajati.2.U učilištu treba biti miran i na ono što se govori paziti.3.Svaki mora svoje stvari čuvati.4.Svaki mora biti čist, umiven i očešljan.5.Istinu valja govoriti.6.S drugima valja živeti u ljubavi i bratski.7.Niko ne sme sramotne reči govoriti, niti sramotno pevati niti psovati.8.Niko ne sme tuđe zatajiti.9.Niko ne sme ništa mrljati ni kvariti.10.Niko ne sme pored sebe nožiće i druge škodljive stvari imati.Posebno su bila propisana i pravila ponašanja đaka van škola, kao i načini ponašanja prema starijima i čuvanje zdravlja&hellip; Sve u svemu, sve što je potrebno za odrastanje u jednog &ldquo;poštenog i časnog&rdquo; čoveka.Batina je iz raja izašlaOne koji su ipak mislili da mogu i bez ovih pravila čekale su kazne. Najblaža je bila opomena i stajanje u ćošku, ali je bilo tu i ispisivanja rečenica po tabli, ostajanja za kaznu nakon završetka škole, pa iklečanja na kukuruzu i udaranja šibom po rukama, tabanima ili turu.U Srbiji 19. veka postojale su ove školske ustanove -osnovne(muške i ženske),srednje(gimnazije, polugimnazije, realka, gimnazijske realke, viša ženska škola i bogoslovija) iviša(Licej, odnosno kasnije Velika škola).Foto: ProfimediaOvakve metode kažnjavanja uglavnom nisu navođene u zvaničnim dokumentima, ali činjenica da su u praksi bile i te kako prisutne ostala je u sećanjima nekadašnjih đaka i zapisima kasnije uglednih Srba.Tako, o &ldquo;kamdžijama po goloj koži&rdquo; pisao jeDositej Obradović.Srpski pesnik i NJegošev učiteljSima Milutinović Sarajlijapričao je da je prvog dana škole dobio &ldquo;takve batine od učitelja&rdquo;, da se u tu školu više nikada nije vratio.Ipak, verovatno najslikovitiji bio jeVuk Karadžić. On je opisao običaj poznat kao &ldquo;subota, đačka bubota&rdquo;. Bio je to dan kada bi se đaci tukli bez obzira na to da li su nešto skrivili ili ne. Batinanje je vršio učitelj.&ndash; Kad sam ja 1796. išao u Loznicu u školu, još je bio običaj đake u subotu poslije podne tućibez ikakve krivice; ako je koji onaj dan, makar i poslije podne, bio bijen za lekciju ili za drugo što, to mu se nije primalo u račun, nego je morao i po drugi put običaja radi biti bijen &ndash; zapisao je Vuk.Foto: VikipedijaVaspitni metod poznat kao &ldquo;Ko nije tučen, nije ni naučen&rdquo; dugo se zadržao u Srbiji čak i nakon što je upotreba batina po školama zvanično zabranjena u svakom obliku 1879. godine.A tako su i nastale poslovice:&ldquo;Udri ga, pa će od njega čovek da ispadne!&rdquo;, &ldquo;Dete nebijeno, slabo odgojeno&rdquo; ili&ldquo;Batina je iz raja izašla&rdquo;&hellip;(Istorijski zabavnik)BONUS VIDEO:

Stari JEZIVI običaji u srpskim školama - Vuk ih opisao

Vaš komentar

Nema komentara