Стари ЈЕЗИВИ обичаји у српским школама - Вук их описао

Школеу Србији током 19. века у многоме су се разликовале од ових данашњих. Учило се лепо писање, &ldquo;збрајање&rdquo; и ручни рад, девојчице и дечаци били су строго одвојени, верованука је била обавезна за све, а учитељ је умео и да удари непослушне ђаке!Фото: ПрофимедиаШкола строгих правилаПрви програм за основне школе донет је1838. године.Основне школе тог времена су биле углавном четворогодишње или чак и краће. Забележено је да су 1843. године у Србији постојале 143 такве школе у којима је било4400 ученика. Први записи о женским школама датирају из 1858. када их је било 22.Понашање у тим школама било је строго прописано правилима. Она су се налазила подробно описана у ђачким књижицама (када су оне уведене), али су их и учитељи читали разреду бар једном недељно&hellip; да их неко не заборави.ПРАВИЛА У ШКОЛИ НЕКАДА1.Сваки ученик мора на време долазити у училиште, и без нужде не изостајати.2.У училишту треба бити миран и на оно што се говори пазити.3.Сваки мора своје ствари чувати.4.Сваки мора бити чист, умивен и очешљан.5.Истину ваља говорити.6.С другима ваља живети у љубави и братски.7.Нико не сме срамотне речи говорити, нити срамотно певати нити псовати.8.Нико не сме туђе затајити.9.Нико не сме ништа мрљати ни кварити.10.Нико не сме поред себе ножиће и друге шкодљиве ствари имати.Посебно су била прописана и правила понашања ђака ван школа, као и начини понашања према старијима и чување здравља&hellip; Све у свему, све што је потребно за одрастање у једног &ldquo;поштеног и часног&rdquo; човека.Батина је из раја изашлаОне који су ипак мислили да могу и без ових правила чекале су казне. Најблажа је била опомена и стајање у ћошку, али је било ту и исписивања реченица по табли, остајања за казну након завршетка школе, па иклечања на кукурузу и ударања шибом по рукама, табанима или туру.У Србији 19. века постојале су ове школске установе -основне(мушке и женске),средње(гимназије, полугимназије, реалка, гимназијске реалке, виша женска школа и богословија) ивиша(Лицеј, односно касније Велика школа).Фото: ПрофимедиаОвакве методе кажњавања углавном нису навођене у званичним документима, али чињеница да су у пракси биле и те како присутне остала је у сећањима некадашњих ђака и записима касније угледних Срба.Тако, о &ldquo;камџијама по голој кожи&rdquo; писао јеДоситеј Обрадовић.Српски песник и Његошев учитељСима Милутиновић Сарајлијапричао је да је првог дана школе добио &ldquo;такве батине од учитеља&rdquo;, да се у ту школу више никада није вратио.Ипак, вероватно најсликовитији био јеВук Караџић. Он је описао обичај познат као &ldquo;субота, ђачка бубота&rdquo;. Био је то дан када би се ђаци тукли без обзира на то да ли су нешто скривили или не. Батинање је вршио учитељ.&ndash; Кад сам ја 1796. ишао у Лозницу у школу, још је био обичај ђаке у суботу послије подне тућибез икакве кривице; ако је који онај дан, макар и послије подне, био бијен за лекцију или за друго што, то му се није примало у рачун, него је морао и по други пут обичаја ради бити бијен &ndash; записао је Вук.Фото: ВикипедијаВаспитни метод познат као &ldquo;Ко није тучен, није ни научен&rdquo; дуго се задржао у Србији чак и након што је употреба батина по школама званично забрањена у сваком облику 1879. године.А тако су и настале пословице:&ldquo;Удри га, па ће од њега човек да испадне!&rdquo;, &ldquo;Дете небијено, слабо одгојено&rdquo; или&ldquo;Батина је из раја изашла&rdquo;&hellip;(Историјски забавник)БОНУС ВИДЕО:

Стари ЈЕЗИВИ обичаји у српским школама - Вук их описао

Ваш коментар

Нема коментара