NAUČNICI ZABRINUTI: Svet je blizu tačke bez povratka

Naučnici ističu kako javnost i političari uglavnom nisu svesni rizika prelaska tačke bez povratka. Izdali su upozorenje jer bi, za razliku od izazovnog, ali mogućeg smanjenja sagorevanja fosilnih goriva, preokretanje smera posleulaska na putanju &quot;Zemlje staklenika&quot; verovatno bilo nemoguće, čak i ako bi se emisije na kraju drastično smanjile.DrKristofer Volf, naučnik iz američke organizacije Terestrial Ekosistems RisrčAsošiejst, naglasio je kako je teško predvideti kada će se pokrenuti klimatske prekretne tačke, zbog čega je oprez ključan. &quot;Prekoračenje čak i nekih pragova moglo bi planetu da usmerina putanju Zemlje staklenika&quot;, rekao je Volf. &quot;Tvorci politika i javnost i dalje su uglavnom nesvesni rizika koje predstavlja ono što bi zapravo bio prelaz bez povratka.&quot;&quot;Verovatno je da su globalne temperature već sada jednako visoke, ili više, nego u bilo kom trenutku u poslednjih 125.000 godina te da klimatske promene napreduju brže nego što su mnogi naučnici predviđali&quot;, dodao je. Takođeje verovatno da su nivoiugljen dioksida najviše u najmanje dva miliona godina.Domino-efekt klimatskih promenaProcena, objavljena u časopisu One Earth, objedinila je nedavna naučnaotkrića o klimatskim povratnim spregama i 16 ključnih elemenata Zemljinogsistema. Ti elementi uključuju ledene pokrove Grenlanda i Antarktika, planinske ledenjake, polarni morski led, subarktičke šume i permafrost, amazonsku prašumu iAtlantsku meridionalnu obrtnu cirkulaciju (AMOC) - sistemokeanskih struja koji snažno utiče na globalnu klimu.Foto: ProfimediaNaučnici navode da se prelazak prekretne tačke možda već događa na Grenlandu i zapadnomAntarktiku, dok se čini da su permafrost, planinski ledenjaci i amazonska prašuma na samojivici.&quot;Istraživanja pokazuju da su neke komponente Zemljinog sistemamožda bliže destabilizaciji nego što se nekada verovalo&quot;, zaključili su. &quot;Iako je tačan rizik neizvestan, jasno je da su trenutne obaveze delovanja u vezi sa klimom nedovoljne.&quot;Profesor Vilijam Riple sa UniverzitetaOregon Stejt, koji je vodio analizu, izjavio je: &quot;AMOKveć pokazuje znakove slabljenja, a to bi moglo da povećarizik od odumiranja Amazona. Ugljenikoslobođen odumiranjem Amazonadodatno bi pojačao globalno zagrevanje i stupio u interakciju sa drugim povratnim spregama. Moramo brzo da delujemodok još imamo priliku, koja se brzo smanjuje, kako bismo sprečili opasne klimatske ishode kojima se ne može upravljati.&quot;Duboki rizici za čovečanstvoVeć pri sadašnjem globalnom zagrevanju od 1.3&deg;C, ekstremni vremenski usloviodnose živote i uništavaju imovinu širomsveta. Pri porastu od 3 do 4&deg;C, &quot;ekonomijai društvo prestaće da funkcionišukako ih poznajemo&quot;, upozorili su naučnici prošlenedelje, ali&quot;Zemlja staklenik&quot; bila bi još ekstremnija.Profesor Tim Lenton, stručnjak za prekretne tačke sa UniverzitetaEkseter u Velikoj Britaniji, rekao je: &quot;Znamo da preuzimamo velikerizike sa trenutnom klimatskom putanjom, za koju ne možemo da isključimoda bi mogla da sepretvoriu stanje klime koje je za nas mnogo manje pogodno za život. Međutim, ne moramo stići do Zemlje staklenika da bi postojali duboki rizici za čovečanstvo i naša društva - oni će nas zadesiti već ako nastavimo sa globalnim zagrevanjem od 3&deg;C.&quot;Naučnici su još 2018. godine upozorili na mogućnost &quot;Zemlje staklenika&quot;. U tom scenariju, globalna temperatura hiljadamagodina ostaje znatno iznad porasta od 4&deg;C, uzrokujući ogroman porast nivoamora koji bi potopio obalne gradove. Tada su naveli da bi &quot;uticaji putanje Zemlje staklenika na ljudska društva verovatno bili veliki, ponekad nagli i nedvosmislenorazorni&quot;.BONUS VIDEO:

NAUČNICI ZABRINUTI: Svet je blizu tačke bez povratka

Vaš komentar

Nema komentara