Naučnici ističu kako javnost i političari uglavnom nisu svesni rizika prelaska tačke bez povratka. Izdali su upozorenje jer bi, za razliku od izazovnog, ali mogućeg smanjenja sagorevanja fosilnih goriva, preokretanje smera posle ulaska na putanju "Zemlje staklenika" verovatno bilo nemoguće, čak i ako bi se emisije na kraju drastično smanjile.
Dr Kristofer Volf, naučnik iz američke organizacije Terestrial Ekosistems Risrč Asošiejst, naglasio je kako je teško predvideti kada će se pokrenuti klimatske prekretne tačke, zbog čega je oprez ključan. "Prekoračenje čak i nekih pragova moglo bi planetu da usmeri na putanju Zemlje staklenika", rekao je Volf. "Tvorci politika i javnost i dalje su uglavnom nesvesni rizika koje predstavlja ono što bi zapravo bio prelaz bez povratka."
"Verovatno je da su globalne temperature već sada jednako visoke, ili više, nego u bilo kom trenutku u poslednjih 125.000 godina te da klimatske promene napreduju brže nego što su mnogi naučnici predviđali", dodao je. Takođe je verovatno da su nivoi ugljen dioksida najviše u najmanje dva miliona godina.
Domino-efekt klimatskih promena
Procena, objavljena u časopisu One Earth, objedinila je nedavna naučna otkrića o klimatskim povratnim spregama i 16 ključnih elemenata Zemljinog sistema. Ti elementi uključuju ledene pokrove Grenlanda i Antarktika, planinske ledenjake, polarni morski led, subarktičke šume i permafrost, amazonsku prašumu i Atlantsku meridionalnu obrtnu cirkulaciju (AMOC) - sistem okeanskih struja koji snažno utiče na globalnu klimu.
Foto: Profimedia
Naučnici navode da se prelazak prekretne tačke možda već događa na Grenlandu i zapadnom Antarktiku, dok se čini da su permafrost, planinski ledenjaci i amazonska prašuma na samoj ivici.
Pročitajte još
"Istraživanja pokazuju da su neke komponente Zemljinog sistema možda bliže destabilizaciji nego što se nekada verovalo", zaključili su. "Iako je tačan rizik neizvestan, jasno je da su trenutne obaveze delovanja u vezi sa klimom nedovoljne."
Profesor Vilijam Riple sa Univerziteta Oregon Stejt, koji je vodio analizu, izjavio je: "AMOK već pokazuje znakove slabljenja, a to bi moglo da poveća rizik od odumiranja Amazona. Ugljenik oslobođen odumiranjem Amazona dodatno bi pojačao globalno zagrevanje i stupio u interakciju sa drugim povratnim spregama. Moramo brzo da delujemo dok još imamo priliku, koja se brzo smanjuje, kako bismo sprečili opasne klimatske ishode kojima se ne može upravljati."
Duboki rizici za čovečanstvo
Već pri sadašnjem globalnom zagrevanju od 1.3°C, ekstremni vremenski uslovi odnose živote i uništavaju imovinu širom sveta. Pri porastu od 3 do 4°C, "ekonomija i društvo prestaće da funkcionišu kako ih poznajemo", upozorili su naučnici prošle nedelje, ali "Zemlja staklenik" bila bi još ekstremnija.
Profesor Tim Lenton, stručnjak za prekretne tačke sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji, rekao je: "Znamo da preuzimamo velike rizike sa trenutnom klimatskom putanjom, za koju ne možemo da isključimo da bi mogla da se pretvori u stanje klime koje je za nas mnogo manje pogodno za život. Međutim, ne moramo stići do Zemlje staklenika da bi postojali duboki rizici za čovečanstvo i naša društva - oni će nas zadesiti već ako nastavimo sa globalnim zagrevanjem od 3°C."
Naučnici su još 2018. godine upozorili na mogućnost "Zemlje staklenika". U tom scenariju, globalna temperatura hiljadama godina ostaje znatno iznad porasta od 4°C, uzrokujući ogroman porast nivoa mora koji bi potopio obalne gradove. Tada su naveli da bi "uticaji putanje Zemlje staklenika na ljudska društva verovatno bili veliki, ponekad nagli i nedvosmisleno razorni".
BONUS VIDEO:
