Научници истичу како јавност и политичари углавном нису свесни ризика преласка тачке без повратка. Издали су упозорење јер би, за разлику од изазовног, али могућег смањења сагоревања фосилних горива, преокретање смера после уласка на путању "Земље стакленика" вероватно било немогуће, чак и ако би се емисије на крају драстично смањиле.
Др Кристофер Волф, научник из америчке организације Терестриал Екосистемс Рисрч Асошиејст, нагласио је како је тешко предвидети када ће се покренути климатске прекретне тачке, због чега је опрез кључан. "Прекорачење чак и неких прагова могло би планету да усмери на путању Земље стакленика", рекао је Волф. "Творци политика и јавност и даље су углавном несвесни ризика које представља оно што би заправо био прелаз без повратка."
"Вероватно је да су глобалне температуре већ сада једнако високе, или више, него у било ком тренутку у последњих 125.000 година те да климатске промене напредују брже него што су многи научници предвиђали", додао је. Такође је вероватно да су нивои угљен диоксида највише у најмање два милиона година.
Домино-ефект климатских промена
Процена, објављена у часопису One Earth, објединила је недавна научна открића о климатским повратним спрегама и 16 кључних елемената Земљиног система. Ти елементи укључују ледене покрове Гренланда и Антарктика, планинске ледењаке, поларни морски лед, субарктичке шуме и пермафрост, амазонску прашуму и Атлантску меридионалну обртну циркулацију (АМОЦ) - систем океанских струја који снажно утиче на глобалну климу.
Фото: Профимедиа
Научници наводе да се прелазак прекретне тачке можда већ догађа на Гренланду и западном Антарктику, док се чини да су пермафрост, планински ледењаци и амазонска прашума на самој ивици.
Прочитајте још
"Истраживања показују да су неке компоненте Земљиног система можда ближе дестабилизацији него што се некада веровало", закључили су. "Иако је тачан ризик неизвестан, јасно је да су тренутне обавезе деловања у вези са климом недовољне."
Професор Вилијам Рипле са Универзитета Орегон Стејт, који је водио анализу, изјавио је: "АМОК већ показује знакове слабљења, а то би могло да повећа ризик од одумирања Амазона. Угљеник ослобођен одумирањем Амазона додатно би појачао глобално загревање и ступио у интеракцију са другим повратним спрегама. Морамо брзо да делујемо док још имамо прилику, која се брзо смањује, како бисмо спречили опасне климатске исходе којима се не може управљати."
Дубоки ризици за човечанство
Већ при садашњем глобалном загревању од 1.3°Ц, екстремни временски услови односе животе и уништавају имовину широм света. При порасту од 3 до 4°Ц, "економија и друштво престаће да функционишу како их познајемо", упозорили су научници прошле недеље, али "Земља стакленик" била би још екстремнија.
Професор Тим Лентон, стручњак за прекретне тачке са Универзитета Ексетер у Великој Британији, рекао је: "Знамо да преузимамо велике ризике са тренутном климатском путањом, за коју не можемо да искључимо да би могла да се претвори у стање климе које је за нас много мање погодно за живот. Међутим, не морамо стићи до Земље стакленика да би постојали дубоки ризици за човечанство и наша друштва - они ће нас задесити већ ако наставимо са глобалним загревањем од 3°Ц."
Научници су још 2018. године упозорили на могућност "Земље стакленика". У том сценарију, глобална температура хиљадама година остаје знатно изнад пораста од 4°Ц, узрокујући огроман пораст нивоа мора који би потопио обалне градове. Тада су навели да би "утицаји путање Земље стакленика на људска друштва вероватно били велики, понекад нагли и недвосмислено разорни".
БОНУС ВИДЕО:
