NEVERICA: Čemu može da posluži KRV pitona

Kada je metabolit pitona, koji naglo raste u njihovoj krvi poslehranjenja, primenjen na gojaznemiševe, oni su odbijali hranu i brzo gubili na težini. Naučnicisu zaključili da bi molekulmogao daimasličan učinak kao lekovi poput Vegovija.Metabolizam zmije VSmetabolizam čoveka&quot;Očito, mi nismo zmije&quot;, rekao jedrDŽonatan Long, vanredni profesor patologije na UniverzitetuStanford i koautor istraživanja. &quot;Ali možda proučavanjem tih životinja možemo da identifikujemomolekule ili metaboličke puteve koji takođeutiču na ljudskimetabolizam.&quot;Burmanski pitoni mogu da narastuviše od 5 metara dužine i dosegnu100 kg težine. U divljini zmije konzumiraju plen koji može da dosegnegotovo 100% njihove telesne mase. U satima nakon što piton pojede, njegovo srce se poveća za 25%, a metabolizam se ubrza 4.000 puta kako bi mu pomogao da svariobrok. Zatim mogu da izdrže12 do 18 meseci bez hrane, naizgled sa vrlo malo štetnih posledica.Foto: ProfimediaU početku su naučnici pokušavali da otkrijumetabolite uključene u nagli rast srca pitona poslehranjenja. Ispitivali su krv mladih burmanskih pitona, težine oko 1,5 do 2,5 kg, pre i posleobroka koji je iznosio oko 25% njihove telesne mase. Laboratorijske zmije postile su 28 dana pre hranjenja.Naučnici su identifikovali više od 200 molekula kojisu se značajno povećaliu pitonovoj krvi tokomnekoliko sati poslehranjenja, te jedankojise povećaoviše od 1.000 puta. Taj molekul, nazvanpTOS, proizvodi se u crevima zmije pomoću bakterija, a poznato je i da je prisutanu malim količinama u ljudskom urinu.&quot;Pitali smo se utiče li ovaj metabolit na neke od fizioloških promena kod zmije poslehranjenja&quot;, rekao je Long.Semaglutid, aktivni sastojak lekaOzempikza dijabetes i Vegovia za mršavljenje, kao i liraglutid (Saxenda), povezani su s manjim rizikom pogoršanja mentalnih bolesti kod osoba s anksioznošću i depresijom, te s još nekim potencijalnim nuspojavama. Isto važii za ostaleGLP-1 lekove, pokazuje istraživanje.Foto: ProfimediaMeđutim, kada je pTOS primenjen na laboratorijske miševe, nije bilo očitih učinaka na potrošnju energije ili veličinu organa. &quot;Ono što je regulisao bio je apetit i ponašanje pri hranjenju kod miševa&quot;, dodao je Long.Gojazni miševi kojima je dan pTOS jeli su značajno manje od kontrolnih miševa i nakon 28 dana izgubili su 9% telesne mase, pišeGardijan.Čini se da molekula deluje na drugačiji način od GLP-1 lekova, koji delimično usporavaju pražnjenje želuca, zbog čega se ljudi duže osećaju sitima, ali je to takođepovezano i sa mučninom, zatvorom ibolovima u želucu. Umesto toga, čini se da pTOS deluje na deomozga&ndash; hipotalamus &ndash; za koji je poznato da regulišeapetit.&quot;U osnovi smo otkrili supresor apetita koji deluje kod miševa bez nekihnuspojavakoje imaju GLP-1 lekovi&quot;, rekla jeprof. LesliLejnvand, biologsa UniverzitetaKolorado Bulder koja proučava pitone već dvedecenijei koautorka je istraživanja.Lejnvand je rekla da će biti potrebno dalje istraživanje pre nego što se rezultati mogu primeniti u kliničkoj praksi, ali budući da se pTOS prirodno pojavljuje kod ljudi, očekuje se da bi bio siguran. &quot;Imam zdravo poštovanje prema zmijama&ldquo;, dodala je Lejnvand. &quot;Možemo mnogo da naučimood ovih životinja koje su evoluirale s mogućnostima darade ekstremne stvari.&quot;Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisuNejčr Metabolism.BONUS VIDEO:

NEVERICA: Čemu može da posluži KRV pitona

Vaš komentar

Nema komentara