Kada je metabolit pitona, koji naglo raste u njihovoj krvi posle hranjenja, primenjen na gojazne miševe, oni su odbijali hranu i brzo gubili na težini. Naučnici su zaključili da bi molekul mogao da ima sličan učinak kao lekovi poput Vegovija.
Metabolizam zmije VS metabolizam čoveka
"Očito, mi nismo zmije", rekao je dr DŽonatan Long, vanredni profesor patologije na Univerzitetu Stanford i koautor istraživanja. "Ali možda proučavanjem tih životinja možemo da identifikujemo molekule ili metaboličke puteve koji takođe utiču na ljudski metabolizam."
Burmanski pitoni mogu da narastu više od 5 metara dužine i dosegnu 100 kg težine. U divljini zmije konzumiraju plen koji može da dosegne gotovo 100% njihove telesne mase. U satima nakon što piton pojede, njegovo srce se poveća za 25%, a metabolizam se ubrza 4.000 puta kako bi mu pomogao da svari obrok. Zatim mogu da izdrže 12 do 18 meseci bez hrane, naizgled sa vrlo malo štetnih posledica.
Foto: Profimedia
U početku su naučnici pokušavali da otkriju metabolite uključene u nagli rast srca pitona posle hranjenja. Ispitivali su krv mladih burmanskih pitona, težine oko 1,5 do 2,5 kg, pre i posle obroka koji je iznosio oko 25% njihove telesne mase. Laboratorijske zmije postile su 28 dana pre hranjenja.
Naučnici su identifikovali više od 200 molekula koji su se značajno povećali u pitonovoj krvi tokom nekoliko sati posle hranjenja, te jedan koji se povećao više od 1.000 puta. Taj molekul, nazvan pTOS, proizvodi se u crevima zmije pomoću bakterija, a poznato je i da je prisutan u malim količinama u ljudskom urinu.
Pročitajte još
"Pitali smo se utiče li ovaj metabolit na neke od fizioloških promena kod zmije posle hranjenja", rekao je Long.
Semaglutid, aktivni sastojak leka Ozempik za dijabetes i Vegovia za mršavljenje, kao i liraglutid (Saxenda), povezani su s manjim rizikom pogoršanja mentalnih bolesti kod osoba s anksioznošću i depresijom, te s još nekim potencijalnim nuspojavama. Isto važi i za ostale GLP-1 lekove, pokazuje istraživanje.
Foto: Profimedia
Međutim, kada je pTOS primenjen na laboratorijske miševe, nije bilo očitih učinaka na potrošnju energije ili veličinu organa. "Ono što je regulisao bio je apetit i ponašanje pri hranjenju kod miševa", dodao je Long.
Gojazni miševi kojima je dan pTOS jeli su značajno manje od kontrolnih miševa i nakon 28 dana izgubili su 9% telesne mase, piše Gardijan.
Čini se da molekula deluje na drugačiji način od GLP-1 lekova, koji delimično usporavaju pražnjenje želuca, zbog čega se ljudi duže osećaju sitima, ali je to takođe povezano i sa mučninom, zatvorom i bolovima u želucu. Umesto toga, čini se da pTOS deluje na deo mozga – hipotalamus – za koji je poznato da reguliše apetit.
"U osnovi smo otkrili supresor apetita koji deluje kod miševa bez nekih nuspojava koje imaju GLP-1 lekovi", rekla je prof. Lesli Lejnvand, biolog sa Univerziteta Kolorado Bulder koja proučava pitone već dve decenije i koautorka je istraživanja.
Lejnvand je rekla da će biti potrebno dalje istraživanje pre nego što se rezultati mogu primeniti u kliničkoj praksi, ali budući da se pTOS prirodno pojavljuje kod ljudi, očekuje se da bi bio siguran. "Imam zdravo poštovanje prema zmijama“, dodala je Lejnvand. "Možemo mnogo da naučimo od ovih životinja koje su evoluirale s mogućnostima da rade ekstremne stvari."
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nejčr Metabolism.
BONUS VIDEO:
