"Tramp će se teško izvući iz krize koju je ratom stvorio"

Posle dana nepostojane retorike, Tramp je u ponedeljak signalizirao prvu moguću deeskalaciju sukoba, navevši 15 tačaka sporazuma postignutih u, kako je rekao, produktivnim razgovorima sa Iranom. Teheran je pak ustvrdio da nikakvog dijaloga nije bilo.Najoptimističnije tumačenje jeste da su i SAD i Iran došli do tačke u kojoj bi cena dalje eskalacije bila toliko strašna da obema stranama treba izlaz. Takva spoznaja može da označipočetak kraja rata. Tramp je neprijatelje doveo na rub provalije preteći bombardovanjem iranskih elektrana ako ne otvore Ormuski moreuz, ključnu tačku za izvoz nafte.Protivrečne izjaveTeheran je obećao da će uzvratiti udarom na vitalnu infrastrukturu u zalivskim državama koje su saveznice SAD. Takav sukob mogao je da izazoveglobalnu recesiju i da pogoršateške humanitarne usloveza iranske civile kojima je Tramp obećao pomoć. Ipak, mnogo je razloga za sumnju da je rešenje na pomolu.Foto: ProfimediaZbog višednevne nestabilne i protivrečne Trampove retorike te nesposobnosti njegove administracije da pruži dosledan razlog za rat ili isplanira izlaznu strategiju, nijedna pojedinačna izjava iz SADnema kredibilitet. Predsednikova navika da krši vlastite rokove znači da niko ne bi bio iznenađen ako prekrši i vlastiti petodnevni moratorijum na napade.Neki cinici primećuju da se predsednikova stanka poklapa sa celom trgovinskom sedmicomna svetskim tržištima. S obzirom na pad berzovnih indeksa i rast cena nafte poslevikenda, postavlja se pitanje je li samo pokušavao da stvoriprivid tržišne stabilnosti.To ne bi bio prvi put da se čini kako su službene izjave usmerene na smirivanje nestabilnosti. I opet je uspelo: Dow, S&amp;P 500 i Nasdakporasli su u ponedeljak za više od 1%, dok je cena nafte Brent pala za 11%.Tramp treba da smirinapetostiMoguće je da Tramp kupuje vreme iz još jednog razloga: američke snage koje bi mu omogućile invaziju na ostrvoHarg - epicentar iranske naftne industrije - ili okupaciju ostrvoi obalnih područja u moreuzujoš nisu u potpunosti okupljene. Jedna američka marinska ekspedicijska jedinica poslata iz Japana uskoro bi mogla da stigneu region, alidruga je sa američke Zapadne obale krenula tek prošlenedelje.Foto: Profimedia, DepositphotosTakođe, Tramp je sklon hiperbolama. Iskustvo sugerišeda bi njegovo preuveličavanje diplomatskog napretka i tvrdnje da Iran &quot;očajnički&quot; želi dogovor mogle da budupreterane, iako je ponekad namerna obmana alat kojim se državnici koriste kako bi stvorili prostor za napredak.Predsednikove oscilacije, u kojima je jedan dan govorio o &quot;okončanju&quot; rata, a drugi o njegovoj eskalaciji, nespojive su sa tradicijom stabilnog ratnog vođstva, ali su suštinski deo njegovog stila. Do ponedeljka se sve činilo kao varka koja mu je omogućila da tvrdi kako su njegove taktike &quot;čvrste ruke&quot; dovele do diplomatskog pomaka.Veliki gubiciTa nepredvidivost i sklonost ublažavanju kriza koje je sam stvorio poznate su iz Trampovog ličnogživota, poslovne i političke karijere. Svaki se dan često svodi na borbu da ostane na nogama do večeri.Foto: Profimedia, DepositphotosTom tehnikom Tramp odlažesuočavanje sa posledicama svojih postupaka. Ipak, postoji otrežnjujuća mogućnost da bi se njegova nestalna metoda u Persijskom zalivumogla suočiti sa izazovom koji nadilazi njene granice.Iako bi Iran u američkom i izraelskom napadu mogao da pretrpi iznimno teške gubitke, sukob koji ulazi u četvrtunedelju pokazao je i moć Teherana. Delotvornim zatvaranjem Ormuskog moreuzadrži svetskuprivredukao taoca. Logika nalaže da režim koji je i pre rata bio ultraradikalan verovatno neće biti otvoreniji za Trampove zahteve posleubistva svog vrhovnog vođe i pretrpljenih napada.Pregovori i režimTrampovi usloviza kraj rata - koji bi verovatno uključivali odricanje Irana od nuklearnog programa i balističkih projektila - mogli bi da budunepremostiva prepreka. Poslednjetri nedeljepokazuju zašto bi se odmetnički režim mogao odlučiti upravo za takve &quot;police osiguranja&quot; protiv budućih napada.Čak i ako pregovori počnu, nije jasno ko bi pregovarao za Iran. Režim koji je decentralizovao vlast i izgubio ključne figure mogao bi da imaproblema sa donošenjem kolektivnih odluka. A ako, kako neki stručnjaci veruju, Islamska revolucionarna garda sada ima potpunu kontrolu, mogla bi da zauzmejoš tvrđi stav.Takođe, ne bi bilo iznenađujuće da iranski čelnici Trampove preokrete i protivrečnosti protumače kao znak da njihova strategija nametanja ekonomskih posledica deluje.Gotovo sve Trampove opcije lošeNiko ne može da znaštasledi. Moguće je da su napadi izazvali fatalne pukotine u režimu koje još nisu vidljive, ali za sada nema jasnih javnih znakova raspada. Vazdušninapadi ozbiljno su smanjili iransku regionalnu pretnju.Foto: ProfimediaNo, ako ga sirova sila već nije bacila na kolena, Tramp još nije objasnio zašto bi se Iran odrekao svoje glavne poluge - kontrole nad moreuzom - bez značajnih američkih ustupaka.Lako je videti zašto bi predsednika mogla da privučemogućnost pregovora. Treba mu izlaz jer su mu gotovo sve opcije neprivlačne. Mogao bi da eskalirarat u sadašnjem obliku, ali nema garancijada bi to osiguralo siguran prolaz brodova.Mogao bi da pošaljekopnene trupe, ali time bi prešao politički Rubikon koji bi podsetio na &quot;večne ratove&quot; protiv kojih se borio. Opcija &quot;TACO&quot; - povlačenje i proglašenje pobede, bila ona stvarna ili ne - čini se privlačnom. Ali odustajanje bi američke zalivskesaveznike ostavilo izloženima besnom i osnaženom Iranu.Završetak rata bez osiguravanja iranskih zaliha visoko obogaćenog urana mogao bi Teheranu jednog dana da omogućida krene prema nuklearnom oružju i potkopao bi Trampovo najdoslednije opravdanje za rat. Predsednici se često suočavaju sa krizama bez dobrih rešenja, ali retki se nađu u situaciji tako nerešivoj kao što je ona koju je Tramp sam stvorio u Iranu.BONUS VIDEO:

"Tramp će se teško izvući iz krize koju je ratom stvorio"

Vaš komentar

Nema komentara