Obaveštajci: Rusija bi mogla uskoro da napadne EU

Podsetimo, urazgovoru za Fajnešal Tajms upozorio je da bi Rusija mogla da napadneneku članicu Saveza već &quot;za nekoliko meseci&quot;, što odražava duboku nelagodu koja se u evropskim prestonicama gomila poslepretnji predsednika Donalda Trampa i njegovih nejasnih poruka o budućnosti američke uloge u odbrani kontinenta.Tusk kaže da danas, posebnona istočnom krilu NATO-a, raste pitanje da li je Savez još politički i logistički spreman brzo i odlučno da reagujeu slučaju da Moskva krene na neku od članica. Naglašava da njegovi komentari ne dovode u pitanje formalnu snagu člana 5. Severnoatlantskog ugovora, koji garantujeuzajamnu odbranu, nego odražavaju njegovu želju da se &quot;garancijesa papira&quot; pretvore u konkretne, operativne mehanizme. Premijer otvoreno govori o &quot;kratkoročnim horizontima&quot;, više u mesecima nego u godinama, i ističe da je ključno da svi članovi Saveza svoja obećanja shvate jednako ozbiljno kao Poljska.Preteruje li Tusk? Možda u vremenskom okviru, ali većina relevantnih zapadnih analitičara danas ne govori više o tome da li je ruski napad na neku članicu EUmoguć, nego o tomekadabi takav rizik mogao da postanerealan &ndash; i koliko je Evropa spremna.Rebecca Noble/Marcin Banaszkiewicz/Evgeny Odinokov/Kristina Kormilitsyna/Profimedia, Depozit/PromesaŠtakažu obaveštajne službe i vojni stručnjaciDanska vojna obaveštajna služba procenjuje da bi Rusija u idućih pet godina mogla da budespremna za rat velikih razmera protiv Evropeako proceni da je NATO slab i neodlučan. Slične procene stižu iz Nemačke, gde se govori da Moskva najkasnije do kraja decenije &quot;drži otvorenom opciju rata protiv NATO‑a&quot;.Baltičke države idu još dalje: njihovi bezbednosni krugovi otvoreno govore o vremenskom horizontu od svega tri godine u kojima bi napad na njih mogao da postanerealan scenario. Ukrajinski obaveštajni šef Kirilo Budanov tvrdi da je Kremlj planove za agresiju na Evropu pomerios 2030. na 2027., uz mogućnost okupacije baltičkih zemalja.Foto: Lisa Wahman/Panthermedia/ProfimediaGlavni sekretarNATO‑a Marko Rute javno upozorava da bi Rusija mogla da budespremna da upotrebivojnu silu protiv Saveza u roku od pet godina te da je &quot;Savez sledeća meta Rusije&quot;. Na to se nadovezuje niz ratnih simulacija i internih analiza u kojima se sve češće polazi od pretpostavke da je sukob sa Rusijom &quot;realna, a ne teorijska mogućnost&quot;. Sve zavisi od togakad će se Rusija oporaviti od rata sa Ukrajinom;ta država sada praktičnobrani Evropu jer iscrpljuje Putinovu vojsku...Skeptičniji glasovi: volja postoji, ali ne i kapacitetIpak, deo stručnjaka upozorava da treba razlikovati političke pretnje i realne vojne mogućnosti Moskve. Estonski general i poslaniku Evropskom parlamentu Riho Teras kaže da Rusija &quot;ima volje, ali ne i mogućnosti&quot; za napad na EU &ndash; barem zasad. Prema tom tumačenju, Kremlj je iscrpljen ratom u Ukrajini, zavisi od ratneekonomijei treba vremena, novca i tehnološkog oporavka da bi mogao da vodiveliki rat protiv NATO‑a.Foto: Depositphotos/Maksym YemelyanovNeki vojni analitičari u srednjoj Evropi upozoravaju da se deo scenarija u javnom prostoru &quot;preuveličava&quot;, posebnokada je reč o spektakularnim invazijama duboko u teritorij Saveza, no i oni ističu da rastu incidenti na granicama, sabotaže, dronovi i sajber-napadi &ndash; zona &quot;ispod praga rata&quot; kojom Moskva testira živce i jedinstvo EUi NATO‑a.Ratne simulacije i &lsquo;testiranje&lsquo;SavezaNedavne ratne simulacije, uključujući one koje je opisao Vol Strit Žurnal, polaze od scenarija ruskog napada ili upada u neku od baltičkih država, na primerLitvaniju, te pokazuju ozbiljne slabosti u brzini odlučivanja i logistici NATO‑a. Rezultat takvih simulacija nije toliko zaključak da Rusija sutra kreće na Talin ili Vilnjus, koliko upozorenje da bi Savez u prvim danima krize mogao da delujesporo, nekoordinisano i podeljeno.Foto: Sergei KARPUKHIN/AFP/ProfimediaZapadni bezbednosnianalitičari upozoravaju i na tzv. testnescenarije: ograničene incidente, diverzije ili &quot;zaštitu&quot; ruskog stanovništva u nekom pograničnom gradu unutar EU, kako bi se proverilo hoće li NATO zaista reagovati. Takav pristup &ndash; kombinacija pritiska na granicama, propagande i pravne magle &ndash; smatra se verovatnijim od frontalne invazije na veliku državu članicu.Zaključne poruke analitičara: rizik raste, vreme curiZajednički nazivvećine ozbiljnih analiza jeste da je direktninapad na članicu EUdanas malo verovatan, ali da se ta verovatnoćapovećava što je Evropa slabije pripremljena i što su politički signali iz Vašingtona nejasniji. Stručnjaci upozoravaju da Moskva pomno posmatra nivoevropskog naoružavanja, političke podele u EUi NATO‑u te unutrašnju situaciju u SAD&ndash; i da će, proceni li da je Zapad razjedinjen i spor, &quot;prozor prilike&quot; za agresiju postati opasno širok.Istovremeno, sve veći broj analitičara zaključuje da je &quot;vreme mira kakvo je Evropa poznavala poslehladnog rata prošlo&quot; te da kontinent ulazi u dobau kojem se mora ozbiljno ponašati kao da je rat moguć &ndash; upravo zato da do njega ne dođe. U tom smislu, pitanje više nije samo hoće li Rusija napasti neku članicu EU, nego hoće li Evropa u idućih nekoliko godina uspeti dovoljno da ojačaodbranu i političku koheziju da takav napad ostane &ndash; preskup i preopasan čak i za Kremlj.BONUS VIDEO:

Obaveštajci: Rusija bi mogla uskoro da napadne EU

Vaš komentar

Nema komentara